Отаџбина

;90

СТВАРАЉЕ И САМОПОСТАЈАЊЕ

Као што смо видели да је појам о каквој иматеријалној, иаван саме материје находећој се, сили саема за одбацивање и потпуно непојмиљив, онда ћс се тако исто, и шта впше у још већој мери морати одбацити сила творца, јер су с њоме у присној свези све могуће теолошке преставе и сви могући различити анотропоморфизми , који св мођу тим никако више не могу одржати. По себи је јасно, да онај творачки иматеријални принцип, који би хтео час као животна сила, час као сила створитеља, сад опет као лични створитељ појединог организма да »ствара«. при овоме своме раду иоступа исто онако као оно човек или друга пека животиња при »стварању« својих вештачких дела. Као год што човек или д ()уга нека животиња напре скраја план но ком ће се управљати ири неком свјм раду, тако би исто морао и творац најпре цртати план по ком би састављао све остале организме, а специјално при стварању оних најпростијих организама , он би поред тога још и свакоме подарио извесне само њему једино својствене иокрете , који се обично називљу као његов »живот« који му је сам творац при стварању гшдарио. У свима овим теолошким преставама , као и у свима осталим ванприродним историјама постања, оно трошно начело атропоморфизма тако је очиглвдно , да ми оставл^амо самој увићавности наших читалаца нека они пресуде о ништавости свију ових ванприродних историја стваран.а, Међу тим они морфолози, који још нису способни да се до тога степена увиђавности подигну, добро би било да пажљиво прочитају Агасичево дело »покушаји за класиФикацију «, да сами пропрате извођења и доказивања чудноватих назора његових о творачкој силн и актима стварања, па ћо се најлакше уверити до каквих се само лудорија може доћи. Ни један противник Агасичев не би могао тако размрвити дуалистичке погледе његове на органску нрироду и постанак њезин, као што их је сам Агасиц својим силним несугдаоицама раздроби и размргшо. Дакле, као што видесмо , стварање организма по све је непојмл,иво и у таквој је противности са свима емпиричким путем задобијеним природним знањима, да се ми никако не можем решити да примимо ову хипотезу. Не остаје дакле ништа друго него да пригрлимо теорију спонтаног постајања најпростијих праорганизама, и9 којих су се после лагахним преображајем сви савршенији организми могли развити, теорију самомоделисања или ти самопостајања материје у организам, која се још обично зове : исконско аоста.ја.ње или депегаИо ироп1а.пеа. (ае^шуоса).