Отаџбина

стварање и самопостајање

189

не спомиње и само у Биологији имамо још много да се боримо док је и са овога поља са свим иогерамо. Тај појам о стварању већ и због тога је непојмљив, што се под њим увек разуме неки »посгамак нечега из ништа « , а међу тим то је гледиште противно једном од првих и најважнијих природних закона, који је опште признат, закону о вечитости материје, по коме ни један још атом телеснога света није пропао, као што није ни један још са стране приновљен. Једини могући случај који би се још дао замислити био би тај, да се помоћу неке изван саме материје находеће силе производе појави кретања материје тако, да су они узрок постајању извесних облика, а под тим се разуме специјално обравовање они\ индивидуалних, т. ј. органских облика, или најпростијих Форми праорганизама. Али замишљање таквог једног начина стварања већ и због тога не може се одржати, што нам у целом свету, који је приступан нашем природњачком сазнавању, није још поззат ни један пример такове једне силе , која би изван материје била. Све силе беа разлике, почевши од најпростијих физичких сила код анорганских кристала па све до најсложенијих појава у органскоме животу, везане су с апсолудном нужношћу за саму материју, као год што је и свака материја, како органска тако и анорганска, свагда снабдевена извесном сумом различитих сила. Као што пам с једне стране није познат још ни један пример екзистенције такове једне силе, која би изван материје била и опет на њу дејствовала имајући моћ стваоања, тако би опет с друге стране било довољно да се само м; лко озбиљније промисли, па да се одма уверимо , да се такова једна сила не може ни замислити. Како ћемо у опште себи да преставимо једну силу ивван саме материје, силу, која би била, у стању да производи материјалне појаве кретања , кад она сама није материјална ? Силу, коју би производила кретања без привлачења и одбијања , а с тиме и дејства без узрока ? Ми овде отворено признајемо, да смо ми , што се наше саме личности тиче, савршено неспособни да аамислиму једну представу о таквој уображеној сили, као и то да ми међу свима оним многобројним деФиницијама и представама, које су гшд различитим именима изнашано о таквој једној уображеној сили, нисмо могли ни једну једиту наћи, која не би долазила у најжешћу противност и несугласнос са свима најопштијим и најочигледнијим чулним искуствима као и са најважнијим и најпростијим законима природне науке, а понајпре са опште признатим каузалним законом о узрочној вези појава. Отаџвииа XII. 42 13