Отаџбина

СА ЕКСВУРЗИЈЕ ДО СВ. ГОТХАРДА 2 57 опште не зна посигурно колико и каквих су путова Римљани преко Алиа имали. Према остацима иа Сеналон-у (8нпр1оп) и св, Бернхарду мисли се да. су туда морали ићи путови за време Цезара. А тек од почетка средњег века има сигурнијих података, где се као најглавннји прелаз из тога доба спомињу св. Бернхард и св. Гогхард ; овај последњи као најзгоднији прелаз из I Јемачке за ИталијуГодине 1293 спомињу се први каравани , који су из Италије преко Готхарда до Луцерна долазили. Од тог доба , покрај свих тешкоћа- и опасности, саобра^ај је бивао све већи к већи. Усљед чега покушаше 1311 године Хабсбурговци, да направе какав такав пут, да би само саобраћај олакшали ; јер дотле не беше ни помена о каквој утврђеној стази а камо ли пу[у. Али како у то доба грађење путова не беше на Бог зна каквом ступњу, то се је и извршење истог дела ограничило само на томе, да је била направљена колико толико утврђена стаза, ио војој су могле само мазге корачати. Али потреба и интереси људски не знају за препоне, јер покрај свих тешкоћа које даје један брдски прелаз и покрај свију оиасности које прећаху сваком каравану, да буде претрпан од јурећих лавина, саобраћај преко Готхарда постајаше све живљи и живљи. Цела имовина и живот трговапа који су те прелазе предузимали , зависила је од осетљивости мазга , које су по свом природном нагону осећале опасност ако је од сурвавања лавина претила и према томе се за времо од исте склањала. Све до почетка овога века вођена је трговина на тај начин. И тек, кад је Наиолеон I године 1800 зааоведио да се сагради пут преко Алпа код Сеналон а, на граници Обервалис-а и Италије, увидело се је да су и бољи путови преко Алпа могући *). Тај је пут учинио те се је саобраћај између Италије и западне Европе зватно увеличао, а нарочито је Француска трговина н иидустрија усљед тога снажно коракнула, док је Аустрија а нарочито Немачка знатно опала, усљед чега је и саобраћај нреко Готхарда, Бернхарда и Сплигена знатно посрнуо. Године 1818 видимо већ гди Аустрија поправља стари пут преко Оплигена, који је 1823 био готов. Остала још само Немачка без ближе везе. Њена трговина морала је тражити или ФранКуски пут преко Оенплон-а или аустриски преко Оплигена.

*) На том су цуту у исто доба—по заиовести Наиолеоновој —30 хнљада људи радили, а за његово грађење утрошено је 18 милиона динара. Нма преко 600 које већих које мањи^ мостова, 8 внсоких галерија (ходинка) вч одбрану од лавина н 20 кућа за ирнбежиште путника. Његово обдржавање кошта годшпње 60 хиљада дивара.