Отаџбина

"2 58

СА ЕКСКУРЗИЈЕ ДО СВ. ГОТХАРДА

Но осим Немачке, због пада Готхардског прелаза, осетили су велику штетњу и околни кантони Швајцарске , те с тога године 1820 кантони : Ури, Луцерн и Тесин у договору образују акционарско друштво и отпочну грађење бољег пута преко Готхарда који је до 1830 био готов, тако, да се са приличном сигурошћу и са колима могло по н.ему возити. Доцније дотеран , служио је као поштански пут. Грађење тог пута коштало је до 400 хиљада динара. Но ма да је с тим готхардски прелаз отпочео опет добијати евоју стару важност, опет му не би за дуго, морао је још једну и то много жешћу борбу да издржи. Баш у оно доби кад је Готхардски пут био са свим довршен, отпочела је жел^езница овоју улогу где год је било могуће, замењивани су обични путови жељезним. — Енглеска, Прајска , Ческа, Баденска , Белгија, Баварска , Ауетрија, Саксонска и Италија имађаху већ до 1840 године већи део својих жељезница саграђен, нешто о државном , нешто о приватном трошку ; усљсд чега је и саобраћај у и између тих држава постао бржи па и већи. Швајцарска, окружена тим државама , није могла изостати а да и сама не гради жељезницу. Али што је другим државама било лако , то Швајцарској — која тада још не имађаше заједничку владу, — но која онолико влада колико кантона имађаше, не беше лако. Сваки је кантон имао своје особене интересе и сваки је ј ледао да се од његовог права ни мрвице не одкрњи , те с тога после многих и многих обавештавања и саглашавања, отпоче тек године 18 46 и у Швајцарској да се жељезница гради. А од 1849 године — дакле после конституисања — отпочело се радити на томе да се жељевничка мрежа кроз целу Швајцарску распростре. Кад је тако ишло са грађењем жељезнице у самој земљи, од које је сваки кантон колико толико користи имао, онда се може мислити колико и какве је борбе морало бити, кад је изнесена мисао, Ли >е преко Алпа, а кроз Швајцарску, споји југ и север Европе — да се сагради једна светска пруга од које ће највећу корист вући они кантони кроз које она прође. Задатак те пруга био би не само да отвори пут Немачксј трговини за Италију, но и да зближу Енглеску са јужним делом Европе. Ту мисао, да се север и југ Европе преко Алпа споје, изнео је први пуковник и инжињер Ла Мсса године 1839, мисао, која је заиста била женијална и корисна, али чије остнарење захтеваше такође «женијалних« средстава, женијалних не само у техничком смислу —јер о томе се обично напослетку мисли—, но женијалних