Отаџбина

ЈАКВИНТА

7

Да ову кугу руком удавим! Животом својимнек ми исплати Очију МОЈИХ угашени Зрак. (пође и посрне) 1 амничар, (гл придржава) Јадниче! Ја те од срца жалим. Хајде, тебе су ослободили тамнице. Ево ја ћу те из ње у свет извести. Доброслав. У вечну тамницу! За мене више сунце не сија Ох, ОЧИ моје ! (тамничар га поведе. Завеса пада) Промена III (Ноћ у Јаквинтином двору) (Ђорђе, Јаквинта, Ратко и Стрибор) Јанвинта. Ти хоћеш Ђорђе да то махнемо ; Е добро дакле, али шта ћемо, Ако главари оду онамо Где оде Мргуд са Враниславом. Ил' што је горе, дочекају ли Да отуд Мргуд крене с' Грубешом, Они ће листом с' њиме пристати ! Стрибор. И ја се тога бојим краљице ! Четворо их је јоште сумњиви Па зашто од њих да ми зебемо! Свршимо с' њима! Ђорђе. Не они не ће поћи путем тим ! Бар за сад не ће, јер су немоћни И своје главе да сачувају А камо л' другог да нападну јошт ! Јаквинта. Ђорђе, ти браниш њих ? Ђорђе. То не ! Ја само чекам време згодније А онда већ, Савете твоје употребићу. Ратно. То је прави пут, Иначе народ може букнути, Ко некад што је! Јаквинта. Ал' ја вам рекох не разумете! Сада ил' никад !. Ти си Ђорђе млад, Па овај народ ниси познао,