Отаџбина

12

Ј А К В И Н Т А

Подземне сенке што се дижете Из мрачног крила страшне вечности ! Одлазте даље! Гласови испод земље. Крв, нашу крв ! Јаквинта. Ха како су страшни ! Владимир. Пред Шкутарима видећемо се ! Гласови. Пред Шкутарима ! (Сенке Владимпрове неетане) Појава VII Јаквинта. (сама) Не, не ! То је пука лаж ! Ја нисам ништа видела. Тек снови то се са мном титрају Износећи ми тајне подземне! 0 сад, само сад, Нека се нико амо не ближи ! Или тако МИ ! (подиже пеенице небу) Тако ми круне ! (застане) Ха ! Какав ми немир бесни у души Шта значи ОВО ! Дал ПОЛудех ја? (пада очајно на столицу) Не сузе само ! Само сузе не ! (завеса) Ч 1 I II V (Бојно поље на реци Војани према Шкутарима. Промена I. Долазе: Грубеша, Кало-Јован Куман, Мргуд, Бранислав, Власта и војска. Мргуд. Поздрављамо те, краљу закоии, На земљи где је славно подигнут Радославића престо краљевски (покдони се) Власта. Што твога ума мудрост нареди, Главари твоји извршиће све ! Да си нам здраво, светли владару! Грубеша. Хвала вам браћо ! са мог престола Нек сунце правде таму разгони ! 0, света земљо славних дедова Прогнани син се натраг повраћа