Отаџбина

ЈАКВИНТА

13

Под скута твојих милом закриљу. Гле како дивно кружи орао Над гњездом својим по врх планина Пресецајући крилма широким Облака густих раширени вео И кликће гласом као освета Праведног гњева, што се подиже Над убицама душа невиних ! 0, домовино мога народа Невином крвљу ти си појеиа ! И сумор ових мрачних планина Столетњим рашћем што се поносе Погледом мрким ко да причату : Покоре страшне бесне Јаквинте. Не, то се несме више трпети Узаме стоји правда згажена Њезиним мачем ја ћу светити Невину крвцу што се пролила ! (чују се из далека трубе) Мргуд. Време је краљу ! Испод Шкутара Примиче нам се шума копаља, И ветар ево гласе доноси Њихових труба да се кренуше. Грубеша. Журимо дакле, испод планина Дочекаћемо силу њихову. Јунаци, храбро! Вашим витештвом Победе венце задобићемо ! Војака. Да живи краљ ! (уз трубе и добоше одлазе) Појава II (Са противне стране уз трубе долази : краљ Ђорђе, Јаквинта палошеи наоружана, Стрибор, Ратко, Властела и војска) Ђорђе. У подножију стрмих планина Грубеша војску већ разређује, Оне им стене леђа чувају. Стрибор. За то ће бити краљу најбоље На овом месту да их чекамо. Измамимо их, нек нас нападну Тиме ће махнут оне планине. Јаквинта. Ту чарку може Ратко почети. Ђорђе Сувише вешто, али заметно ! Нападнимо их очи у очи