Отаџбина

14

ЈАКВИНТА

Ко што сам некад Грке напад о. Под бедемима тврдих Шкутара Победе наше песма ликује. Јаквинта. Стриборе! Стрибор. Чујем краљице ! Јаквинта. (с њвме на странв) У боју данас буди узаме. Јеси ли кад год привиђао што ? Стрибор. Никад краљице, Плашљивих људи то је обичај! Јаквинта. Ти имаш право! Узбуњена крв Подземног духа привидела је, Испред светлости сенке бегају. Није ли тако ? Стрибор. Краљице ?! Јаквинта. Не, ништа, ништа, само размишљам 0 гатки, коју буде страшљивци. Ђорђе. (прилазећи цм) Мени се чини да је време већ Хоћемо л' поћи ? Јаквинта. Нек се полази ! Зловољи нема места овамо Да сумњом мрчи сјајну победу. Ђорђе. Јунаци напред ! Хајдмо бојишту ! Копљима нашим самрт управља, А пред њом лебди наша победа! (Сви оду. Иза бине звуци труба и добоша оглашују започети бој) Појава III ЈКало-Јован Куман долази са једном четом војника и Браниславом) Кало-Јован. Сударају се већ ! Погледај војводо, ко су оно што се десно појавише према војсци краља Грубеше ? Бранислав. Ја невидим ништа. Кало-Јован. (показује мачем) Тамо, у правцу мога мача. Доброслав. То је Ђорђе, он се одваја да нас с' бока нападне. Кало-Јован. Тиме су се раздвојили. Врло добро ! Ми ћемо право на Стрибора, он је напао на средину. Хајдмо. Бранислав. Напред јунаци ! Подигните штитове своје, оборите дугачка копља, да пред собом пут славе отворимо