Отаџбина

20

ЈАКВИ1ТТА

Већ иретрпано са лешинама. (чују се из далека трубе^ Чујеш ли труба звуке убојне ! Доброслав. И ја остављен чамим овамо, Докле јунаци оштрим палошем. Осветним гласом славе иобеду ! Партеније. Теби освета не доликује. Разбер' се, оче, милостив је Бог Он Ке ти такав опростити грех. Доброслав. Патњама овим само освета Мелем би била. Партеније. И господ распет беше на крсту. Доброслав. Да ! Тако беше воља његова Ал' ја не хтедох да будем слеп . Партеније. И трети ден васнесе се на небо Доброслав. Од људи и земље далеко. Партеније. И седе одеснују оца. Доброслав. Ал нашто људске ствари мешати Са божанскима ! Партеније. Ти не верујеш ? Доброслав. 0, Партеније! Партеније. Не рече ли господ: љубите враги вашја ? Доброслав. Тако ? А где је место то На коме твоје очи устављаш Да пијем мудрост с таквог извора? Кад слепац сам га видет не могу Бар својом руком да га додирнем. ПартениЈв. (узме му руку и покаже му место у св. писму) ЕвО ! ДоброСЛав. (узбуђен тргне јист и исцепа га) Нска љубав небесна на небу стоји, Мп смо на земљи створења страсти ! Партеније: 0. чудесе ! Что убо СОТВОриши сије. (тужно погледа на исцепан лист) Тако да будет тебје в царствије ада Гдје плач и риданије и скрежет зубов, (Подиже обе руке с књигом) И душу твоју да возмет дјавол ! (Хоће да се уклони. Чује се на капији лупа) Партенијв. (осврне се капији) К/> лупа то ?