Отаџбина

Ј А К В И Н Т А

21

I ВитвЗ (иза капије) Отварај! Партеније (отварајући капију) Под светим кровом, Бога вишн.ега Отварају се двери свакоме. Појава III (улази I витез врг раљеног друга). I Витез. Помози, оче, твојим мелемом. Да моме другу рану превијем ! Партеније. У Божјој руци сви су мелеми. А он ће сваком њима помоћи. Хајд у ћелију, њему треба мир ! Рањеник. Воде ! Партеније. (узима пљоску од I витеза) Ево, јуначе; Ово ће твоју ватру стишати ! (Напоји га) Рањеник. Отац Доброслав је л' у ћелији? Доброслав. Ко моје име овде спомену ? Рањеник. ( за се) Он је. Доброслав Шта хоћеш са мном ? Рањеник. Глас ти доносим, Твој бесни крвник потучен је већ. Доброслав. Ха, то ми годи ! Хвала витеже Ово је за ме на.јсветлији дан. А Јаквинта је л 1 заробљена? Рањеник. Не. Доброслав. Погинула је ? Рањеник. Међ лешинама нисмо нашли траг... Не могу ВИШе .... хајдемо.!... (Иартенпје и витез одввду га», Појава IV Доброслав. (сам) Остала је ! О, што не могу Да у свет бели пођем за њоме, Да сурвам тога грозног сатану У понор мрачни моје освете ! (иза бине чује се глас Јаквинтин) Јаквинта. (иза бине) Одласте ! Беж'те! Ја не ћу с вама ; Проклете сенке, у гроб одласте !