Отаџбина

24

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

Кало-Јован. Хвала вам краљу ! Веселијега нема гласника Ко што ћу скоро отићи му ја. Мргуд. И ми главари српских племена Захваљујемо императору За помоћ што је краљу послао. Кало-Јован. Хвала, господо ! Грубеша. А сад хајдемо дому Божијем Молитва нек нам дз ; шу запоји Блажијим пићем дивне светиње ! Хајд са мном стриче, светом олтару Синовац ће те сада. одвести ! I Маиастиреко звонце звонн. Он га узнма за руку п улазе у цркву. Завеоа пада) Р Е IV! 0 Н ОД МАРИЈА ИШАРА, (свршетак првог делА.) -♦ 1 4. После неколико тренутака један од момака дође да нас зове. Тога дана бесмо уговорили да одемо до Мадоне дел Монте; кад ми сиђосмо , сви беху у колима; само се на нас чекало. Мара и Мабел, као праве инглескиње, беху селе на она места иза каруца која су одређена за слуге; унутра горе сеђаше гроФица са сер Џорџем Бернетом; нас двојица седосмо спрам њих на предња седишта; гроФ је седео на кочијашевом месту са сер Херијем поред себе, и држао је дизгине од четири дивна инглеска коња, који беху пре неки дан стигли из Лондна. Два момка беху на коњима. — Јесу се моје мале ћирице добро наместиле ?... Јесу ли понели своје штитове од сунца ? — упита гроФ девојке.