Отаџбина

НАРОДНО ИОЗОРИШТЕ

435

публику »може бити у неколико и поучпти.« Све остале комаде, што су престављани ове сезоне (ма да су међњима: »Густав Ваза, Марки Вилмер , Станоје Главаш , Перишонов пут , Дон Цезар, Го■спођа од Сен-Троиеа , Слободарка, Уријел, Леонарда" итд.ј мећемо у ону гомилу што треба да забави публику ; јер је забава главни захтев г. Виловскога. То чинимо за његову љубав. Пета је разлика у осигурању глумачког иоложаја и глумачних иородица. Немачки глумци имају у свом нензионом Фонду 2,469.311 марака и 48 пФенига; осим тога имају у Фонду за издржавање 75.751 марку и 9 пФепига, и у задружном глумачком Фонду "26.886 марака и 62 ПФенига. То све скупа износи у нашем новцу равно : 3,21к.936 динара и 49 иара. А како ли је код иас? Закон о народном позоришту изашао је 8 октобра 1870 године и у члану 9 каже: „Стални чланови имају право на пензију, из позоришног -Фонда према годинама службе, које су провели у београдском позоришту.® Правила о пензионом Фонду изашла су тек 7 марта 1879 године. Пензиони фонд нашега позоришта има до краја овога маја месеца свега: 6288 динара и 22 иаре. Рецимо, да се после две године морају случајно пензионисати два стална члана. На њихову пензију издала би се за две године скоро цела готовина (рачунећи ту и опај проценат што се задржава и сталнмм и редовним члановима за тај фонд ). Већ у трећој годипи не би се имала откуд давати иензија једном од тих пензиошг аних чланова, а у четвртој ни другоме. А шта би било кад би се дотле морала дати још коме пензиј а ? И то је један узрок, што се код нас слабо јавља подмладак глумачки и што свак налази да га чека боља будућност ако оде и у практикапте , него ако се ода глумовању код нас. Онај други узрок што одвраћа подмладак од позоришта, лако је погодити и без коментара. Нек се само узме у рачун материјално осигурање овог позоришта па према томе оцени: да ли има могућности да се наши глумци унапређују опако како то бива код осталих иозоришта у •евету, па чак, ако хоћете, и у Загребу. Нек се само узме у рачун у каквим се новчаним неприликама налазило ово позориште до скора. Нека г. Виловски изволи само. упитати кога од глумаца: шта је то »продавање признаница«, па ће онда још боље разумети какво је било стање овога позоришта и како су »примамљиви« били изгледи за подмладак. Позориште се за ово две — три године једва искобељало из Финансијских неприлика. Тек гито се посета публике осетила мало боља, а већ се хоће да ово б}де »бечки бруг« и бог зна гата још !