Отаџбина

436

НЛРОДНО ПОЗОРПШТЕ

Шеста је разлика у наградама које добијају аисци и ареводиоци за свој а дела и ареводе. Тћоакге-Ргагкраш издао је од маја 1874 до маја 1880 (за шест година) оволике тантијеме: Алоксан 1,ру Димасу сину 222.0Ј0 динара (пада му 37.000 на годину), Виктору Игу 210.000 динара (на годину 35.000), Емилу Ожијеру 194.000 динара (на годину 32.333 '/,) и Еркману-Шатријану 68.000 данара (на годину 1 1.333 1 / 3 ). Да споменемо и један новији случај. Најновије дело Сардуово »Федора« престављана је 130 пута у позоришту Уаис1еуШе у Паризу. Укупан доходак износи: 1,041.560 динара (по 8012 динара од иреставе). Сарду је добио 15°/ 0 тантијеме, а то је: 156.284 динара (не рачунећи улазнице за њега и његове пријател.е). То су ти писци добили само од једнога позоришта , а камо што добијају од других ? Ради примера да напоменемо и Немце. МанхаЈмско позориште расписује у марту 1881 године награду од 1000 марака (1250 динара) за немачку оригиналну драму. До 13 јануара 1882 године (дакле за непуних 10 месеци) пријав .Бује се на тај стечај 156 драмских дела из свих крајева немачке царевине . из Аустро-Угарске па чак и из Америке. Од тих 156 дела одбира се и оцењује каонајбоље: » Ауиџа Санфеличе, трагедија у пет чинова« н добија раснисану награду њен писац Рихард Фјс, који је те исте године добио прву награду од ФранкФуртскога позоришга опет за једну трагедију у иет чинова, која се зове: »Племићка." Прашка „ Конкордија« расписује награду за шаљиву игру у једном чину. На тај стечај јавља се 290 шаљивих игара и од њих се одбира и награђује као најбоља: »Ђ1е Вигдгтпе «, којује напнсао Вг-јиг. Карл Каро. А кад ли је наше позориште могло расписати и можс ли расписати награду за које год драмско дело? Камо му та могуКност да бира барем измеђ пет — шест поднесених оригиналних дела, а да и не помишљамо о десетинама и стотинама? Ласно је тим народима бирати измеђ доброга што је најбоље за њих. Они плаћају и могу да плате својим писцима да раде. Код нас, и ако се појави какав оригиналан драмски метеорић те га примимо у репертоар, кадри СјЧО дати тако малу награду, да је готово не вреди ни спомињати. Писац »Јаквинте« добио је за две преставе свега 102 динара. таптијеме. То је »таман колико на тутун, вала бива, и накаву«, нек сппсатељ пуши и ћути и нек ни по што не казује ни Виктору Игу ни Емилу Ожијеру — како су огромне тантијеме код нас ! Ето то су те разлике, за које нам се чини да постоје измеђ нашега и осталих бољих позоришта у свету. Докле год буду те разлике постојале овако како постоје сад, дотле не може бити разгоиора ни о стручности глумачкој, ни о строгом пречишћавању ре-