Отаџбина

НАРОДНО ИОЗОРИШТЕ

437

пертоара, ни о ирннављању добрих дела из нашега живота , ни о принављању бољих глумачких снага, ни о спремању глумачкога подмлатка Дотле се мора излазити на крај с овим што се има и како се има и може. Дотле је, најзад, иука бесмислица говорити : да позориште »не може у нас бити друкчије него што је у Бечу, у Прагу, у Загребу® итд, — већ ако се хоће да рекне тако тек од ћеФа или ради неке параде. Ми не велимо да ваља позориште оставити на овоме ступњу, на ком је сад. Позоришту заиста треба помагати и нама се чини, да, би му се за сад могло и овако помоћи: а) Да се материјално тако осигура, да се не мора обзирати на посетз' наше публике нити зависити од онога што »падне на каси. !( То би се могло постићи на два начина: или дати позоришту већу новчану помоћ и на свршетку рачунске године подмиривати и дефицит , ако га буде (од прилике онако као што се ради у Загребу); или уредити позориште онако од прилике као што је уређена државна штампарија. У овом другом случају држава би нодмиривала све трошкове позоришне, а позориште би своју зараду предавало државној каси као доходак. Наравно , да би држава у први мах имала подмиривати повеће разлике између дохотка и издатка. Но временом би се зацело дошло дотле, да позориште иривређује барем онолико колико се на њ троши, ако не би што и претекло. б) Да се поклони већа пажња пензионом Фопду за ислужене и изнемогле глумце и њихове породице. Овим и оним горе осигурало би се стање глумачкога особља и код нас ; а тим би се учинило, да се пријављује више подмлатка за глумачку уметност. в) Да се сваке године одреди извесна сума за награђивање оригиналних дела. У ирви мах по 50 дуката за четири дела (два историјска и два из сувременог живота), а после и више, према потреби и могућности. У овом случају управа би на крају сваке сезоне расписала стечај, одредивши рок докле гшсци треба да поднесу своје радове. г) Да се отвори известан курс за претходно обучавање позоришних питомаца у ономе што им је најпотребније за даљи рад и нанредак. Писац ових редака мисли, да би се тим путем моглб ово наше позориште унапредити и колико — толико изравнати с другим бо љим позориштима светским. Он износи то своје мишљење јавно на оцену и радоваће се ако пријатељи позоришне уметности изнесу какав бољи начин и покажу удеснији пут, којим би овај завод могаокоракнути напред.