Отаџбина

НАРОДНО ИОЗОРИШТЕ

дана кокета иарисиа, (( — па наводн како је отерала оног »младог просиоца« што се раставпо са женом, па »добила грчеве« и пала у несвест. (Види »Видело« број 57.) Међу тим се целој осталој публици учинило : да та »богата маркиза® Рио Зарес није имала баш ни једне куће, него да је становала и у Ници и у Версаљу под туђим кровом и да јој цело њено богаство беху неке пушке што су биле послате у Шпанију Доп Карлосу. Даље — публици се учинило : да Дора није имала ни толико пара да се исплате ситније „конте," него мати њена мора у напред напомињати својој собарици за кога је »код куће« а за кога „није." Па онда публици се учинило : да је Дора, отеравши оног безобразног »просиоца« пала у несвест, потресена гнушањем, што је запала у тако — да се послужимо изразом рецензентовим — блазиран свет те јој се, на тај начин, нуди један богат распуштеник : да живе, знате , онако модерно »заједно.« Чудновата публика ! Њој се јамачно чак и то чини: да се на такву понуду не би згрозила ни једна »блазирана кокета« а камо ли — кад је још узто »бесна и необуздана .« Па ни оне »грчеве« није публика приметила ; она је толико кратковида да јој се учннило : да оне злокобне кључеве гшје Дора предала гроФици Вер шевој, него да их је дала сво.јој матери маркизп Рио де Зарес . а мати — гроФици. Оволико у одбрану г. Виловског. Него , хвала богу, није нужна одбрана! Изишла је одмах »исправка« у 5К броју »Видела.« која каже : како су »неким немилим случајем забачена два лнстића, к на којима је било написано оно што би требало да дође »измеђ четвртог ступца на првој п арког ступца на другој сграни. (< Врашки тај »немили случа.ј, (< како је могао да изопачи целу рецензију ! Али сад је ласно ! Нек читалац узме дотичну рецензију (у броју 57 »Видела«), нек измеђ поменутих стубаца намести ону кратко изведену садржину тих »забачених листића,« која се сад налази у »исправци,« па ће јасно видети : Како се иза Дориног »госпоства и богаства скрива јад, који је тим већи што су потребе веће.« Како нам је писац (Сарду) »вешто насликао раскош иза кога се скрива сиромаштина и госпоство које се у својој борби за опстанак вата за сламку спасења.« Како се »све то иреставља друкчије него што је у истини.«- Како је »то ирава истина и појезија.« И на послетку читалац ће се потпуно уверити и видети : како је то све с пуно смисла и логике »исправљено,« те се баш лепо види да су »неким немилим случајем забачена она два листића.«