Отаџбина

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

439

Тако би то бнло, г. Виловски. Онда би ви имали пуно права да корите управу позоршпну што не дели улоге по етручности глумачкој ; да замерате њеном репертоару што је некакав »рагу" од овакојаких комада. Онда управа зацело не би имала ни места ни разлога да се брани од ваших прекора, и ваших — критика. У осталом лако је а и тешко критиковати. Тешко је написати критику онаку каква треба да буде и каква ао.чаже у колико може, то .јест — критпку у чравом смислу, у ко.јој не сме бити бесмислица и погрешака. Међу тим нај чакше је написати критику онако »од моде с( лли »параде« или тек насумце Таквом критпчару од »моде« или »параде« подноси све па и најгрубље погрешке. Такав се критичар може попети и горе на Авалу. гга критиковати београдски тороњ што на њему нема крста, куће што немају кровова ни прозора. димњаке што се не диме и улице што их никако нема и што по њима нико не иде. Кад би се спустио овамо у варош — онда би видео да је све друкчије, на би нашао »може бити" да на београдско.м тороњу има »у неколнко« и крст, да куће »може бити" имају »у неколико« и кровове и прозоре, да се димњаци диме и да »може бити« пма и улица и да народ по њима „у иеколико« и иде. Ми ово никако не пребацујемо г. Вмловском. Г>оже, сачувај ! Та је помисао далеко од нас. Ми сматрамо г. Виловског као критичара — на свом месту. Он, као добар позоришни рецензенат, добро пази све шта се на позорници преставља. Он, на пример, критикујући преотаву »Кина,« коју је наравно врло аажљиво — молимо, као рецензенат — гледао , каже: да је Кин »престављао Хамлета изврсно"'(ено број 22 »Видела«), ма да се целој осталој публици, па чак, ако. хоћете, и оној на »четвртој« (то јест на трећој) галерији учинило да Кин преставља Ромеа. — Па онда (опет иа пример) г. Виловски, критикујући преставу »Библиотекара,« каже (у истом броју »Видела«) да је г. Коларовић, који је престављао ујака Макдоналда п био ирави Енглез који се очешао о Америку, а у коме је американски »јентш« иотауно надвладао енглеског квекера Баш каже тим речма , ма да се целој публици, па чак, ако хоћете, и самом Мозеру учинило : да је ујак Макдоналд дошао из Источне Инђије, из онеИнђије где има Калкута и Бомбај, а не из Америке. — Г1а оида г. Виловски, критикујући преставу »Доре«, коју је, као што се види по његовој дугачкој експозицији целе садржине , с највећом аажњом пропратио — опет, молимо, као рецензенат — каже: да је »Дора кћи богате маркизе Рио Зарес, која има кућу у Ници и Версаљу, (( дакле две куће ; да је Ђ Дора бесна, јер има иара па за што да не буде бесна« и да је »Дора блазирана, охола, необуз-