Отаџбина

ЛИТЕРАРНИ ПАНСЛАВИЗАМ

457

1845 год. Јунгман је, већ као 72 годишњи старчић, писао своје »Мемоаре (с испрекидане белешке, с автобиогра®ским сећањима, тесријским размишљањима итд, која су давала хуману личност просвећеног, слободно мислећег родољуба. И овде је, после многих година, повратио се на исти предмет — заједнички словенски књижевни језик, у одломку, којега ради његове краткоће можемо целога саопштити: »Најстарији наши суседи Немци — вели Јунгман — могли би нам бити пример у најважнијим предметима народности у науци и сваком искуству. Оснивање свију народности, врло је налично. Северо-западни део Немаца разликује се од југо-источног на толико само, као северо-источни словенски од западног. Али с каквам разликом ! Код њих једно наречије горње-саксонско влада као писмени језик у свима деловима њихових земаља, и ако се у самоме животу, и сад употребљују и друга наречија. Немац мудро размишља: ма да ја пишем саксонски, ипак пишем немачки, и код куће говорим како знам и како хоћу. Словен тако не мисли. Пољак каже: ако будем писао руски престаћу бити Пољак, а таке веле и сви остали Код Немаца верска разлика ни мало не смета употребљавању једног и истог језика и књижевности; Словенима верско одељење ставља тврде границе међу рођену браћу. Немци, имају једно латинско писмо, ма и недовољно за њихов језик и наравно, веома несавршено, али тежећи за јединством , задовољавају се њим те чуда ираве. Словени раздељени и писмом на два логора, тамо грчким (ћирилицом), овде латинским, па и опет једни употробљују своје иисмо друкчије него други, као Руси и Срби, Пољаци и Чоел и т. д; свуда дакле раде одвојено, туђе се једни других. Заједница њихових књижевности, пробуђена у неколико у новије доба слабаје; мало верна слика немачког јединства. »Како би много боље било по примеру Немаца употребљавати ма које наречије као писмени језик, који би се стално и снажно обогоћавао и облагорођавао другим наречијама. — Така је била моја мисао и жеља, изречена у предговору к првом издању »Изгубљеног раја." које је осветљиви Јован Неједла тајно саопћио полицији као опасне а тим мене подвргао трогодишњем тајном полицијском надзору, кога сам се доста читав и поштен опростио само законитим вршењем својих службених обавеза и не зазорним животом. »Па ипак ја не могу друкчије мислити. По томе мишљењу, кад се у Немаца уз јединство литературе и писменога језика може очувати посебна влада у разним деловима, онамо пруска, овамо ау-