Отаџбина

456

.1ИТЕРАРНИ ПАНСЛАВИЗАМ

и сувременом западном литературом, нарочито енглиском, као најсамосталнијом, развијеном и слободном. Он је из ње преводио песнике Драјдена, Голдсмита, Греја, Попа. Из ње је иотекао љегов први опсежнији литерарни рад — превод Милтонова „изгубљеног раја.« Усље; тога рада он се је изјаснио о могућности и потреби заједничког књижевног језика словенског. Мисао је та у то доба у опште овладала била умовима чешким, те ју је сем Јунгмана гајио и један од настаријих писаца чешког препорода Пухмајер (1804); код Пољака ју је изнео учени епископ Јован Косаковски (у говору свом 1803) и знаменити Линде; у Словенаца, где је знаменити учењак Копитар говорећи о литератури словенских наречија, изјавио наду (1808), да ће се та наречија као негда дијалекти грчки спојити у један заједнички књижевнк језик. Ну, каже се, да је том мишљу најјаче зањат био Јунгман. Нова чешка књижевност тек се зачињала. Непријатељи њени гледали су у њој само кукавен покушај да се поврати са свим пропала ствар, прво коло њених пријатеља, најстаријих писаца нове књижевности мислио је , да она може битисати само у облицима .језика, који је владао у т. зв. »златно доба«, у времена РудолФа (крајем XVI и поч. XVII века) и упорно је спорило мњење оних, који су мислили, да се језик мора развијати теком времена и образованости. Јунгман одлучи да се бори против ауторитета, којима на челу бијаше знаменити Добровски; он је увиђао, да језик старога периода није дорастао да изрази новије мисли те су његови преводи новијих европских песника и Милтона требали да послуже развићу чешког књижевног језика. У преводу »изгубљеног раја« (који је израђен 1800 — 1804, а штампан тек 1811 год.) Југман је покушао да унесе .једну новост, која је смерала на уједин.ење словенског књижевног језика Умејући као добар зналац старога језика, владати његовом готовином, Јунгман је у своје радове уносио речи других Словена, особито руске и пол:>ске. У предговору он то уношење овако објашњава: »немој желети, драги земљаче, да узвишена поезија буде понижена обичним језиком, боље ,је да као Словеп привикнеш, на словенски и да желиш заједно са паметним људима, да и ми, Чеси, постепено идемо у сусрет заЈвдничком књижевном језику за словенски говор. На сличан начин је Јунгман употребљавао те речи у своме нреводу Шатобријанове „Атале" који је без имена преводиочевог иштампан још 1815 год.