Отаџбина

30*

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

465

може препоручити и одраслијима, а Карићева нарочито ученнцпма средњих школа. Да их мало прегледамо. Г. Никетић пише доста лаким слогом, али је овај местимице немаран; уз то имаде у њега гдекојих израза, који су му се могли измакнути само за то, што је своје дело можда врло брзо писао, . или што иначе ниј.е имао времена да га углади. На пр. »началнпк „сЈГ&решинује", Ђ сиустити сег/зреку, с< »о којој (Морави) смо довољно ; познати,« Ђ сиустити се Моравом (уз Мораву!) од Карановца у крушевачки скруг ,« „турско племе већнном срнске крви,« (ово је као црвен барјак од зелене свиле!) и т. п. Исто тако права је збрка, зшто на 26 стр. вели о западно.ј Морави. У г. Карића нема таквнх погрепгака у сгилу и језику, али и он употребљава нексје изразе, ко.ји би се могли бољима заменити. На пр. водеии талог, према не ■ мачком Мес1ег8сћ1а§ (што Немци рекну и ба^и, ВоЛепза^г); за ово имамо ми реч сссаст, која много згодније означава баш оио, лпто Немци означавају с аШтоврћагЈзсћег №ес1ег8сћ!а§;; цистершх, место чога су наши приморци, у којих тога има, начинили: биетпјерна, густијерна, чатрња (одакле мађарско сза"(;огпа — канал), а имају приморци за цистерну и реч почуо. Али г. Карић вели још: •у Реци, место на Реци ; огртати виноград, место загртати (кукуруз ее огрће); 18,000 брава говеда (реч брав у војводству употребљавају за уштројен вепар, иначе значи она овцу уопште; али где је реч о говедима, ту се никад не каже брав); иотоњи у смислу поеледњи, а ова реч значи оно што долази после чега и т. п. Прелазећи на сам предмет, узећемо прво Орбију. За њу вели г. Никетић, да од запада граничи Австроугарском, што можда боље одговара стварном одношају (као што и наши на јужној граници веле за Бугарску : Руско); али г. Карић црема државоправном одношају Босне коректније се изражава, кад вели , да је Србији од запада Босна, која је саставни део Турске. Број душа у Србији назначио је г. Никетић са 1,600.000, што је посве мало. Још при крају 1874 год. имала је Србија 1,353.000 (стотине заокружене на хиљаду) становника ; к овима сј дошла 4 нова округа са 300,000 душа; дакле само ове цифре прелазе знаменито број , који је г. Никетић навео , не помнњући прирастак у старим окрузима од 1875 — 1 882 год. (кад је Никетићева књига изашла) и у новијим окрузима од 1879— 1882 год., а тај прирастак није незнатан, кад се узме, да он износи у Србији годишње у промеру 1 -40 проц. Г. Ниветић вели, да у Београду има 30.000 душа, Најновији попис нашао је т Београду преко 36.000 душа, а биће их и преко