Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

467

вршен 14 окт. 1864, нашли су у Црној Гори 196.238 душа; а од тада прошириле су јој се границе. Око 250.000 душа биће у данашњој Црној Гори, пре нешто више него мање. Исто тако не слажу се оба писца ни у погледу на број житеља у појединим местима у Црној Гори. Г. Никетић даје Цетињу 1400 становника, а биће их до 2000. Подгорици даје само 1000; г. Карић ближи је истини, кад јој даје 6000 душа. Исто тако даје г. Никетић Бару 1500 душа, докле је г. Карић набро.јао 7000. Како нема званичних података, то се пе може ништа поуздано знати. За Уцин каже г. Никетић, да има само 1 200 душа ; ту .је г. Карић са 3000 душа боље погодио. Од српских земаља, које су у Аестроугарској. ставља г. Карић Иетрију на прво место. Г. Никетић њу и не помиње. Не стоји, што г. Карић вели, да у Истрији има »иешто мало" Словенаца, него на против, они творе тамо скоро шестипу житељства. Оав крај на •север од линије, која би се повукла од речице Драгоње на Тополовац, Сочергу, Јеловац, Новиград до Јелшана, имв словеначко становништво. Талијана имаде на 30 процената ; остало Срби су, Немаца нема ни 1 проценат. Истина, последњи попис житељства по језику опхођења, као што су га у Австроугарској правили пооледњи пут, не вреди ништа. Овом експедијенту довила су се оба владајућа племена у Австроугарској, Немци и Мађари, како би за себе могли истерати под том Фирмом већп број душа. Због тога су и у Истрији и у тријестинском приморју иаашли Талијани, а у Галицији Пољаци јачи бројем, јер у тим покрајинама ови су народи владајући. Иначе приметити нам је г. Карићу, да је за Ровињ српско име Требиње ; исто тако Срби не реку Лупшњ, него Лошињ. Вредно је било споменутн у Истрији село Перој (северно од Поле, близу мора), које су Црногорци населили у седамнаестом столећу, па су до данас сачували чист језик и православну веру. Због Пероја, у коме има до 400 православних Срба, назива се далматински православни владика и истријанским. За Далмацију узео је г. Никетић ареал са 222 четв. миље, у неколико мањи, јер је Далмација још пре присаједињена Спича имала 222'3 четв. австријске миље; за то је житељство стакио више -у неких 20.000 душа. Г. Карић означио је са 480.0(10 душа прави број житељства далматинског , но за то је ареал узео већи у 188 четв. километара, пошто по службеним податцима Далмација има 42-8291 четв. кнлограма површине. Као да оба наша писца нису