Отаџбина

468

КЉПЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

имала најновије податке ни код појединих места далматинских, која, су навели у својим књигама. Г. Никетићу примећујемо, да се каже Дрниш, Книн, Плавно, Имоски, Рисан. И то нека му је на знање, да мати великога Константина, Јелена, није родом са Брача у Далмацији, него из Месопотамије. Г. Карић биће да је на 99 стр. мислио Сињ, а не Сењ. Први је у Далмацијп, други у Хрватској. Иначе му прнмећујемо , да се не каже Корчул, него Корчула ; не каже се Шипањ, него .Шинан: не каже се Динар, него Динара. Међу животињама, које спадају у специјалност далматинску, могао је г. Карић споменути шакале на Грачу, који се тамо зову чагаљи. Хрватска и Славонија (са Сремом) имају по г. Карићу 43.620 четв. километара, што ће бити заокружен број место автентичних 43,615.5 четв. килом. Исто тако број житељства у г. Карића добро је наведен са 1,910.000 (управо 1,910.724). Али је г. Карић премашио, кад је Немаца у ове две земље набројио 80.000 , а Мађара 40.000, додавши, да има још и Чеха, Словенаца ,и још неких." Кад и сам каже, да друге народности износе само 4 процента, онда пх никако не тоже онолико бити, колико оне циФре износе, оси м оних »још неких сс ; а и нема их заиста, јер Немци кад сами себе броје у Хрватској и Славонији, не могу више да нађу од 2 1 / г проц. т а Мађари једва прелазе 1 проц. И ту је опет случај недовољне нажње, ко.ја се у г. Карића ту и тамо хоће да појави. Ни то не стоји, што г. Карић каже, да је православнпх све више, што се од запада иде даље на исток ; јер православни су у великој већини у Срему, у банском и личко-оточком окружију, дакле на крајњем западу и крајњем истоку Хрватске и Славоније и по средини , али више према југу, докле север почињући иза Осека па на запад. скоро је искључно католичански. Класично вели г. Никетић, да Срем граничи »од севера аустријским земљама." Ареал Срему и Славонији добро је навео, али за то дао је Срему 270.000 житеља место 236.500, а Славонији дао јећа и 7Ј0.000, а овамо има их једва 405.000. Ареал Хрватске навео је г. Никетић у 4 миље већи (узгред да приметимо, г. НикетиК не каже, у каквим миљама рачуна, али рекли бисмо, да у Австроугарској узима австријске миље). Број становништва у Хрватској; смањио је за то са неких 70.000 душа. Што се тиче појединих података, г. Карић даје Загребу 24.000 становннка, а има их 28.360. 11е зове се Опатовина, него Каптол онај део Загреба, у коме је двор арцибискупов (не митрополитов.