Отаџбина

470

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

ме(|у по старом и новом календару, нарочнто у књигама, које оу намењене школи и широј публици. Још једна мала примедба г. Карићу. Главна нритока Драве не зове се Мур, него Мура ; не каже се Троглав, него Триглав. Говорећи о Хрватској , вели г. Никетић . да се она не може рачунати у српску земљу, али је опет ставља у свој Сриски свет. што, вели, у њој живе многи Срби, а и за то, што се јозик хрватски ни у чему не разликује од српскога. А г. Карић всли за народ у Хрватској и Олавонији, да су то »без мало" све сами Срби, »ко.ји се по негде и Хрватима зову." За цело пије лака ствар, кад је реч о Хрватима, да се не повреде неке сусцептибилности, ко.је наррчито ирема блиском и најближем роду хоће да буду тим осетљивије. У последње време жива се пропаганда развила међу Србима римске вере, да им наметну хрватско име : што се пак тиче православних, и њих у иачелу држе за Хрвате и не даду да у ошпте има на свету Србаља ; ипак за сада вољни су бар ту »концесију« да учипе, да онај има право. који под хрватским именом разуме и Србе, н они се не срде, ако ће Срби под српским именом разумевати и Хрвате. Ово би био уникум у свету, један народ има два народна имена, с којима би скопчана била не само одељена историјска прошлост, но и засебне и у најважнијим стварима нротивпе тежп.е. Да би се могло у том погледу до бистријих појмова доћи. морали бисмо се вратити на оно предање, које нам је сачувао Чех Далемил са речима : «У сриском језику јест земља, којој је Харвати име .« Према томе морали бисмо рећи и данас, да у српском народу има племе, које се зове х*рватско, као што имају Брсјаци , Мијаци, Шопи, н др. који су опет за то сви удови српскога народа. Од нрилике би Хрвати према Србима били у одношају Мораваца према Чесима ; Моравци имају свој дијалект, имају стару и сјајну прошлост, али би аспурдно било претендовати, да Чеси напусте своје народно име и да заједно са Словацима приме моравско име као народно. Није мања апсурдност, кад Хрвати зић итћга а1агит асЈиИае аиз1г1асае хоће Србима да наметну своје име као народно. Ако су, наравски, и постигнули, да австријански (или ако је по вољи : австроугарски) службени кругови хоће према тој њиховој претензији да поступају ; али после њихова Фијаска у »хрватској« Босни и Херцеговини и у Риму са словенском мисом могли би се ћа и сами они опаметити — ако т то могуће било, јер су они за 1000 година толико привикли римској брњици. а толико су лојалнн поданици хрватскога краља, /а ће на сву прилику и даље такве и подобне зврцке примати са '.ужном девоцијом и међу тим као верни поданици приказивати по-