Отаџбина

КЊНЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

471

лицији австријској Орбе као велеиздајнике. Заиста, незавидан посао. неблагодарна улога. Али у Хрватској има још нешто врло интересаптно. а то је та.ј Факт, да су Словенци, то словенско племе, које пема народне цолитичне прошлости, у свом огранку у Хрватској постали владајућа стихија, која даје правац тако званим хрватским мислима и свом силом на томе ради, да бар католичанске Орбе одели од српства и задобије их за хрватство. На име Словенци у загрГебачкој и вараждипској жупанији узели су на се водство политичнога, народнога и књижевнога живота међу римокатолицима Србима, пак под хрватском заставом јуначки су у свом стекдиштву дотерали, да се рођена браћа почињу попреко гледати. Ово је врло занимљива по.јава, која није ни без пикантности. Али јој не можемо дати дуга века. Српски јсзик нродире у тај крај словеначке земље таквом силом, да ће »језик мужа", као што је Доситије назвао словеначки језик хрватскога провинцијала, кроз једну и другу генерацију одамде по сво.ј прилици исчезнути ; још 1850 год. рекао је генијални Ткалац, да су вароши у хрватском провинцијалу толике колоније српскога језика. Ми хрватске претензије у опште не можемо узети као ствар , која има озбиљна основа. Оне нама не могу бити опасне. Ко говори мојим језиком, ко почиње да се загрева Немањићима, Милошем и Марком, тај ће завршити »када тада" (што веле мужи) тиме, да ће да буде добар Србин. А да австријски велејитети под именом хрватским не пређу границе пристојности, за то ће Орби већ требати да потраже пачина, да им привикну једно разговетно : 1Јш>8 е§о ! Г. Нпкетић до некле има право, кад каж-е, да Хрватску не можемо рачунати у српску земљу; али он .је ту требао добро разликовати. Загребачка и вараждинска жупанија заиста нису српске земље (можда би се могла изузети Мославина, у којој је српски језик скоро са овим истиснуо словеначкога); оне долазе у област словеначког језика; али кад су оне од своје воље примиле хрватско име, онда никоме нећемо учинити криво, ако и ове две жугшније рачунамо у српске земље, као што рачунамо и остале трп хрватске жупаније, као што рачунамо и хрватску крајину. Прелазећи на БачкУ, опажамо, да оба наша писца ни ту нису сложна међу собом, а њихови податци одступају и ту у многоме од Фактичнога стања. Обојица веле, да Бачка на северу граничи пештанском жупанијом ; граничи, али само трећином своје северне границе, друга трећина граничи Малом Куманијом, трећа трећина чонградском жупанијом.