Отаџбина

472 КЉПЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

За ареал Бачке каже г. Никетић , да има 200 четв. миља, а управо износи 194 '/ 2 австр. четв. миље : за то је г. Карић нашао у Вачкој место 11.087 четв. километара само 10.320. Г. Карић не рачуна бачко житељство одељено, а г. Никетић означио га је са 640.000 душа, што .је у неколико преко Фактичнога броја. Ако г. Ннкетић рачуна бачки (фрањин) канал у .језера (!), то нас г. Карић поучава, да варош Суботица у Бачкој захвата »огроман простор« од 900 четв. килом. Спрам овог ареала сустао је и Лондон и Париз и Москва п Цариград. Ми ћемо да поучимо г. Карића, да је Суботнци требао дати преко 1000 [до 1030) четв. километара, али не као простор, који захвата ова вариш, него као њен хатар, као што н. пр. и Нови Сад има хатар од неких 150 четв. килом. Што се тиче појединих података из Бачке, г. Нпкетић даје Новом Саду 25.000 душа. I 1 . Карић ближи је истини са 21.350 које је од Фактичпих 21.381 згодније могао заокружити на 21.400. Г. Никетић зна, да је Срнска Матица учено друштво. Г. Никетић даје Сомбору 30.000 душа, а г. Карић 25.000, што је егзактније. Суботица по г Карићу има 61.000 душа , у ствари има их 61.655. Сента по г. Карићу има 15,000. а по. г. Никетпћу 16.000 душа, а она је бога молећи прешла и 20.000. Г. Карићу имамо приметитн, да у Тителу имаде само православних Срба на 2000, а још једна хиљада долази на становнике друге вере. Најпосле имамо да исправимо г. Никетића, да манастир Ковил. ннје између Горн.ега и Доњега Ковиља (овај последњи у народу је познат само под именом Шанац); мапастир је исиод Дољега Ковил>а. У поглсду на Банат наша два писца слажу се у томе, што из српскога Баната искључују крашовску (уираво крашовско-северинску) жупанију. Држимо, да у томе не поступају право. Имају неке геограФијске јединице, да рекнемо геограФијске индивидуалности , које творе такву целину, да се од њих ништа не може одвајати. У такве геограФијске индивидуалности спада и Банат, који има тако природне границе, као мало која земља у свету ; баш од самог Ердеља, где ио Карићу Банат нема природну границу, има је он најприроднију у високим планинама, кроз које само један и други кланац одржава комуникацију међу обема земљама. Ми дакле држимо. да се Банат не може и не треба делити, него само целокупан може ући у комбинацију српских земаља. Кад га Мађари рачунају у мађарску земљу, макар да нема у њему ни 80.000 Мађара, не знамо, зашто га ми не бисмо целога смели бројити у српске земље , кад нас има тамо