Отаџбина

КЊИЖЕВНП ПРЕГ.1ЕД

473

куд и камо више. А нмаде нашега језика у самој крашовско-оеверинској жупанији до 15.000 душа. Али у овом нашем реФврату имаКемо посла сдмо сп српским Банатом у границама, које су му да.ш гг. КариК п Никетић. Овом српском Банату оба су писц,а дала већу површину, но што је има. На име г. Никетић даје му 320 четв. миља (према осталим податцима г. Никетића нз Австроугарске морамо узети, да су австријске миље), а г. Карић 17,437 четв. километара. Како је до 300 четв. километара од оне области, ко.ја би се имала бројити у српски Банат гг. Карића и Никетића, придељено из административних обзира крашовско-северинској жупанији, то је у н.ему остало (округлим бројем) 290 четвр. австр. миља нли 16,560 четв. киломатара. Број житељства у овом српском Банату означила су оба наша писца доста приближно Фактичном стању; али у означивању народности нису најбоље погодили. Г. Никетић вели, кад се од Баната одвоји крашовска (управо: крашовско-северинска) жупанија, онда је остлаи Банат насељен Србима. Камо да је! А г. Карић ,вели да у Бмчкој и српском Банату (као што га он узима) има 650.000 Срба, Мађара и Влаха но 300,000, Немаца 250,000 (камо та лепа срећа!), а остало да долази на Словаке, Бугаре и т. д. Колико ми знамо. Срба има у Бачкој и српском Банату (колико га узима г. Карић) на 550,000, Мађара око 255,000, Немаца 380,000, Влахан а 320.000Ј(све у заокруженим бројевима). а остало долази на Словаке, Бугаре и т. д. Г. Карић погрешио је, кад је рекао, да Бугари у Банату исповедају православну веру ; на против, нема тамо ни једног православног Бугарина, него су сви папиште. У опште канда г. Карић нема појма а вероисповедним одношајима Банатсклм. Он на пр. и не помиње тамошње унијате, а њих има толико, да има.ју и свога бискупа. Настр. 22. почео је г. Карић ређати притоке Дунава са леве стране и под 1) навео је Тису и онда престао, изоставивши не само велику тисину притоку пловни Бегеј, него задржавши у перу и пловни Тамиш са Карашем и Нером. Опет једна непажња, која као да је у г. Карића доста развијено својство. И г. Карићу и г. Никетићу имамо приметити, да се српски не каже Марош, него Мориш. Исто тако треба да знају, да је Нови (иначе Турски, Доњи) Бечеј одавна престао битп најзнатнији житарски трг у Мађарској. Г. Никетићу нека је на знање, да је манастир Војловица близу Панчева, али није »у селу Старчеву.«