Отаџбина

44

РЕМОН, ОД МАРИЈА ИШАРА

Ми смо дуго ходали настављајући заночети разговор; када је питање било исцрпљено, Оер Џорџ настави са свим мирно и без прекида — Имам нешто да вам кажем што се тиче моје кћери Маре. На овај његов приступ прође ме језа по целом телу. —• Ја вас јако поштујем — настави он — и држим вас за поштена човека; ви сте и сувише озбиљан за пра вога Француза, ви ми се гако допадате. да заиста јако сажаљевам што вас не могу узети за зета ! — Далеко од мене да вам ишто пребацујем. Ви сте се пустили да вас заведе то сентиментално ђаволство , које сви млади људи радо имају. То чак није никакав грех, то је једна слабост рода људског, коју је тако исто тешко спречити као и скрлет или мале богиње. И ја сам био млад , и ја у подобној прилици мал' што не изгубих памет ! — Ах, господине, када би ви знали... — Та знам ја све. Видео сам све без наочари. Моја је кћи толико исто крива. — О, њу немојте кривити, она је анђео — Анђео? То је истина Још да сте је познавали када је била оволишна, онда је тек била ирави анђео. У осталом не брините се за њу, не ћу ја њој рећи ни једне речи, јер ја знам да би се тиме ствар само погоршала; љубав ништа тако не дражи као препреке и сметње , а кад јој се не смета , онда она полако сама угине, као и ово луксузно биље од кога се ништа више не тражи већ да један пут цвета. У осталом као што знате, ја имам врло особењачке појмове о васпитању. Моје ће кћери саме собом искусити шта је живот, ја не допуштам могућност да се човек користи туђим искуотвом, то се не поклања , то искуство ваља стећи сопственим животом. Ја би могао хиљаду пуга рећи (( Немој бити заљубљена" то би било то исто кад би јој рекао к Што