Отаџбина

492

ПОЗОРИШНА ПИСМА

»Под небеса плам се вије, »Муња сева, крвав пламен, »У пламену станац камен, „На камену Иежит седи, »Ал' подуну весар с' горе, »Бујни ветар рече реци, »Река море, море вуку, „А вук земљи, земља трави, »То доказа трава роси, »Са сунцем се роса диже, »Перунову брадуосу: »Ено Нежит на камену! »Перун диже остру стрелу, »Самокову, не вијену, „У камену прекаљену! »Нежит диже мрачно чело »А Перун му проговара: »Преко стена »И камена »Преко гора »Витог бора »Преко кома »Вратолома, »Од камена до камена, »Од пламена до нламена, »Хајд, Нежите, брзо лети! »Тамо стоји срна лака, »Тебе чека из облака. »За њом ловац стрелу баци : »Устави га ! Устај, збори! Много доприноси лепоти ових стихова ритам и алитерација К0 ЈУ Ј е песник згодно употребио. Јаквинтин монолог у III чину а пре него што ће да отрује краља и ако јс живи израз нерешљивости и страха једне женскише , па ма она чак и грозна била, најјаснији је доказ колико се писац налазио у неприлици када је карактерисао Јаквинту. У место да се спрема покушаној моти. вацији у овом одсудном тренутку изражава мржњи према Владимиер и осветничка природа Јаквинтина, а оно се и сувише акцентришу властољубље, т ј. песник и опет претпоставља Јаквинтино зверство свакој другој мотивацији. Песник се заљубио у Ричерда, па не може да га се отресе. Али он вазда заборавља да Јаквинта не сме бити