Отаџбина

В Е Р Е Н И Ц И

497

чисто, да се може постигнути све што је право , само ваља знати како; ваља дакле ићи напред, докле се год не нађе лека свима другим поганштинама и докле свет не буде мало кршћанскији. Зар није истина, господо моја, да ми имамо чету од силеџија, који тумбе окрећу десет загховеди и траже људе да им чине свака зла, а ови и не мисле на њих; па зар те силеџије немају увек право? сувише, кад би што дебље учинили него иначе, тек онда се керебече, а није им ни на крај памети да се поправе? Г1а и у Милану биће их за цело. и К И сувише," одазва се један глас. ( Г Ја вам кажем," настави Ренцо, и већ и ми бисмо знали што причати. А онда ствар сама говори. Да узмемо на прилику, да један од тих, што их ја мислим, налази се мало у селу, мало у Милану; ја бих рекао, ако је он ђаво тамо, не ће бити анђео овде. Е сад ми кажите, господо моја , да ли сте кад виделп којега од таквих са њушком иза решетке. А што је горе — и то ја могу знати поуздано — имају наредбе печатане, да се они казне, па то нису наредбе тек онако, него прекрасно сачињене, да се што боље не да наћи; ту се ређају неваљалштине разговетно, баш како бивају, а уза сваку долази добра каштига. И каже се : био ко му драго, господин или простак; то знам ја. Дакле, отидите и кажите докторима , писарима и Фарисејима, да вам помогну доћи до правице, као што пише у наредби: они ће вас толико саслушати, колико папа лупежа, а то је, да се поштеном човеку врти глава. Види се дакле јавно , да краљ и они који заповедају, они хоће да, лупежи буду кажшени; али не може ништа да се учини, јер је ту читаво друштво. Дакле то ваља поломити; ваља сутра отићи до Ферера, то је поштен човек, господин, који хоће да помогне; а данас се могло видети , како му је мило било , што је био међу сиротишом , па како је гледао да чује разлоге , које су му говорили, па како је милостивно одговарао. Ваља отићи