Отаџбина

В Е Р Е Н II Ц II

499

даше олушаоци. У одговор на његову беседу зачу се мешовита вика с одобравањем: «Право! Тако је! Има разлог! И сувише је истина!" Али се нађоше и који ће да манишу. «Е да," рече један; „нусти само планинце да говоре — сви су адвокати." Па оде. А други гунђаше: (( Сад би свака лола да ваздан говори, па да бисмо могли добити печења, не ћемо добити јеФтина хлеба, а за то смо се управо и подигнули." Али је Ренцо слушао само повлађивање; један га узе за једну руку, други за другу. „Видећемо се сутра." «Где?» «На пијаци испред велике цркве." «Добро је." «Добро.» (< Нешто се мора учинити." «Мора се нешто учинити. в «Ко ће ми од честите господе показати какву остерију, где бих се могао мало прихватити и као сиромах човек преноћити?" запита Ренцо. «.Ја ћу ти показати, јуначз," рече један, који дотле ништа није говорио , него је пажљиво слушао беседу. «Баш знам једну крчму, која ће бити за тебе, па ћу те препоручити крчмару, с којим се пазим. а поштен јечовек." «.Је ли ту где близу ? }) запита 1 Ј енцо. «Одмах ту, в одговори онај. Гомила се разилазаше н иошто се руковао са многима непознатима, крене се Ренцо са незнанком, захваљујући му се на услужности. «Немаш на чему," на то ће онај; «рука руку пере, а образ обадве. Зар нисмо дужни да искрњему будемо на руци ?"