Отаџбина

500

ВЕРЕНИЦИ

Па тако идући запигао би Ренца, онако у разговору час ово, час оно. „Није што бих да знам твоје стање, али бих рекао г да си много уморан; одакле си?" (( Ја сам," одговори Ренцо, (( чак из Лека." (( Чак из Лека? Ти си из Лека V (( Из Лека... то јест, из онога краја." х Оирото момче! Колико сам могао да разаберем из твојих речи_, биће да ти је учињена крупна неправда.® «Ех! драги мој пријатељу! Морао сам мало политично да говорим , да не бих јавно износио, шта ми се десило; али... доста, и то ће један пут изаћи на видело; а онда... Али овде видим узву од остерије, па, вере ми, не бих да идем даље. и «Немој; ходи овамо, куда сам казао, одмах је ту," рече вођа; «овде не ћеш најбоље конаковати." «Е , да ! и одговори момак; «нисам ја какав господичић, који је вичан душецима; мало да ое заложим, па једна сламњача, то је мени доста; стало ми је до тога г да што пре добијем и једно и друго. Збогом Р Па уђе на врата , изнад којих јв висио цммер од пунога месеца. «Па лепо ; а ја ћу те овамо увести, кад ти је тако по вољи," рече незнанко и уђе унутра. (( Немој више да се трудиш," на то ће Ренцо. ((Али,^ додаде, «ако ћеш са мном да попијеш чашу вина, то ће ми бити мило." „Примам ти прнјатељску понуду," одговори овај. Па као познатији с местом пође пред Ренцом преко једне авлијице, дође до врата, која воде у кујну, притисне кваку, отвори и уђе са својим другом. Ту су слабу светлост давале две лампаде, обешене за две мотке приковане за слеме. Ту су многи људи били, сви у послу, седећи на две клупе с обе страие од узана а дуга стола, којц је заузимао скоро сву једну страну од собе ; ту и