Отаџбина

в е р е н ii ц н

509

к Још једну гуни, гуцни још једном," викну Ренцо и брзо му напуни чашу, па ђипи и ухвати га за скут од хаљине и повуче га јаче, да опет седне. „Још једну чашицј ! учини ми љубав !" Али се пријатељ отрже, остави Ренца да га обаспе молбама и пребацивањем, наново му рече : „Лаку ноћ!" и оде. Ренцо му и даље говораше , кад је он већ на улици био, а онда клону на клупу. Упре очи у чашу, коју је био напунио, па видећи да поред стола пролази момче, махну нањ да стане , као да има нешто да му каже, онда му показа чашу и изговарајући речи полако и свечано, особито ударајући гласом на њих, рече: а Ето, спремио сам је за оног доброг човека ; ето, пуна разом, нарочито за пријатеља ; али он не хте. Људима каткад којешта падне на ум. Ту моје кривице није, то је показало моје добро срце. А сад, кад је ствар ту, не можемо је пустити да нропадне." То рече, дохвати чашу и на душак је искапи. „Разумео сам," рече момче и оде даље, «А ! дакле си и ти разумео , и наново ће Ренцо ; <(Дакле је истина. Кад су разлози како треба.... и Овде је потребна сваколика наша љубав према истини, да верно наставимо приповест, која је тако мало часна по тако важну личност, могло би се рећи, по прво лице наше повести. Али баш са тог истог разлога непристраности морамо и то рећи, да је ово први пут било , да се такво што Ренцу приклучило, па баш то, што није био вичан пијанкама, било је главни узрок, да му је овај први пут тако кобно испао. Оне неколике чашице, које је одмах с почетка искапио једну за другом, против своје нзвике, једно, што га је љута жеђ морнла, друго, што му је душа узбуђена била, те му није можно било држати се мере, те чашице ударише му у главу ; каквом винопији искуснијем само би биле угасиле жеђ. Ту нам писап. додаје једну примедбу, коју ћемо и ми поновити ;