Отаџбина

510

В Е Р Е II И Ц И

ствар је, која се даје рећи. Умерене и часне навике, вели, доносе још и ту корист, да што су старије и већма укорењене у човеку, тим лакше , чим се удаљи од њих, одмах и осети, тако да их се до мало опет сети, те тим начином и погрешка му служи за науку. Како је, да је, кад ова прва пара удари у главу нашем Ренцу, поче вино и реч ићи, једно доле, друго горе, без мере и правила, па онде где смо га оставили, већ једва држао се ча ногама. Осећао је велику вољу да говори; слушалаца или бар л>уди присутних, које је могао узети за слушаоце, већ је било ; а по неком времену и речи су излазиле и без молбе, па су се ређале саме у неком реду. Али мало по мало дође му врло тешко да доврши што је заустио. Мисао, која му је дошла у памет жива и разговетна, у један пут би му се замаглила и исчезла, а реч, пошто се на њу доникле морало чекати, не беше она, која би требало да је. У тој невољи вођен једним под оних дажних нагона, који у толико прилика хоће да упропасте људе, притече он проклетој боци. Али колико му је боца могла бити од помоћи у таквој прилици, то зна сваки, који има памети. Ми ћемо само да наведемо некоје од његових многих речи овога злосрећнога вечера ; многе ће бити без смисла, које ћемо навести, јер не само да немају смисла, него као да га ни имале нису, а то је нотребан услов за печатану књигу. к Еј, крчмару, крчмару Р поче ноново, тгратећи га очима око стола, или на месту код огњишта, каткад тамо гледајући, где га није било, а увек говорећи усред граје осталих људи ; (( леп си ми крчмар ! То не могу да прогутам.... оно што иштеш име, презиме и радњу. Од мене да иштеш!.... А, ниси се лепо владао. Шта ћеш добити, каква ти је сласт.... да метнеш на хартију једног сиромаха момка ? Је ли тако, гасподо ? Ови крчмари требало би да држе страну добрим момцима.... Олушај, крчмару,