Отаџбина

В Е Р Е Н II Ц 11

511

јес' чуо, хоћу нешто да ти кажем.... јер.... Смејете се, а? Ја сам малко весео, да.... ади ћу га добро да светујем. Кажи ти мени, ко теби држи твоју радњу? сиротиња, је ли ? јесам право казао ? Ајде кажи, да ли ће код тебе на чашу вина доћи који од оних што праве наредбде ? )Ј <( То су све саме водопије," рече један до Ренца. „Хоће они да су при себи." додаде други, с( како би могли лагати како треба." (( Аха !" викну Ренцо ; (( сад је коју рекао поета Дакле и ви увиђате, да имам право. Дакле, крчмару, одговарај ; па Ферер, који је међу њима најбољи, кад је он дошао, да коју попије и да потроши што ? Па оно псето, онај асасин дон.... Ја ћутим, јер још нисам попио сву памет. Ферер и Фра Кррр.... ја знам, то су поштени људи, али је мало поштених људи као они. Матори су гори него млађи, а млађи.... још су гори од маторих. Али право ми је, што није било крви , сахрани боже ! то је нечовечно , нека то чини крвник. Хлеба, о ! да. Него су ме нагурали, но.... и ја сам друге гурао. С пута! изобиље ! живио !.... па и Ферер.... нешто ла*тински.... сијес ба.раос трааолорум.... Проклет порок ! Живила правда! хлеб ! а ! то су праведне речи !.... То су хтели они добри људи... али ту поче оно проклето бом-бом-бом, па опет бом-бом-бом. А не би ми био тада утекао. Бих га ја стегао господина парока.... Хоћу то већ запамтити !" Код ових речи обори главу и неко време остаде као да на нешто мисли ; онда дубоко уздахну п диже главу са два влажна и светла ока а са неком тугом тако глотном , тако ружном — наопако да га ^је она у тај пар видела, која је томе предмет била. Али они људп , који су већ почели да збијају шалу са отрасном и збрканом Ренцовом речитошћу, тек га сад узеше у потпрд са његовим оцмољеним лицем; који су ближе билп , рекоше другима: гледајте га ! па сви се њему окренуше , тако

Ог .АЦГ.ПНА х;п. 5?.

33