Отаџбина

518

11 Е Р Е II 11 Ц 11

да је употребе. Код уггравникове куће појачаше војнике; уласци у улицу бише бркљачама затворени и закрчени колима. Свима пекарима би заповеђено, да оамо и даље пеку хлеб ; у суседна села отпремише брзе поруке, да се доноси жито у град ; код сваке пекарнице наредише племиће, који ће тамо отићи раном зором, да пазе на раздељење и да обуздавају немирне важношћу свога присуства и лепим речима. Али да би се, штоно реч, дао један ударац обручу и један бурету, да би се наредбама нешто више важности дало помоћу мало с.траха, то су наумили да нађу начина, како ће ухватити каквога бунџију ; а за то је највише имао да се стара поглавица од полиције, а може се мислити, како је био овај расположен спрам бунта и бунтовника са његовим мелемом на једном од органа метаФизичке дубљине. Његови људи били су у послу од како је п^чела гунгула ; па онај тобожни Амброџо Фузела био је, као што рече крчмар, прерушен капетан, кога су послали у варош, нарочито да ухвати кога на делу, како би га после могли опет познати, па га имати у виду и онда га пронаћи и стегнути по ноћи, или сутра дан. Чим је чуо четири речи од Ренцове проповеди, одмах га је узео у свој тефтер ; он му се учинио прави кривац, таман као што му треба. А уз то видећи га да је са села, покушавао је мајсторију, да га лепо одведе до затвора, као до страње у граду, која је најсигурнија; али то му не пође за руком, као што смо видели. Него могао је кући да понесе сигурну белешку о његовом имену, презимену и завичају, уз то стотину других красних домишљања, тако да кад је крчмар тамо стигао, да каже, шта зна за Ренца, знали су они за њега више него он. Он уђе у обичну собу и показа шта је знао : како му је дошао странац један, који никако није хтео да каже своје име. «Ти си учинио по дужности, кад си власти го јавцо, м рече један кривични бележник и остави перо ; «али то већ знамо."