Отаџбина

в е р е н ii ц ii

517

(( Ево ово су исправљачи света. А ти, заврзане један, видио си нешто људи, како праве ларму, па са увртио себи у главу, да ћеш да тумбе окренеш свет. Тако радећи упропастио си себе, па хоћеш да упропастиш и мене, а то није право. -Ја чиним што могу, да те избавим, а ти, хуљо једна, умало што ми за то не нодиже сву крчму. Сад гледај, како ћеш да се опростиш ове беде ; а за себе стараћу се ја. Као да сам ја хтео да ти име знам само мене ради ! Марим ја. зовеш ли се ти Тадија или Андрија! Ја онет страшно марим, да узимам перо у шаке! Ма нисте ви једни у свету, који би хтели да свет дотерују на своју. Знам и ја, да имају наредбе које не вреде ништа ; тешка ми посла, што је дошао један планинац, да нам то каже ! Ади ти не знаш, да наредбе за крчмаре важе. Па хтети исправљати свет и говорити, а овамо не знаш, кад хоћеш да чиниш како хоћеш и да обиђеш наредбу, пре свега треба о њој да говориш са сваким поштовањем. А знаш ли ти, заврзане, шта би било са једним сиромахом крчмарем, који би пристао уза те и не би пигао за име онога, који му дође? Под казном ма којега од речених крчмара, гостионичара и других, као горе, од три стотине шкуда ! Да има већ ко леже три стотине шкуда, па и да их добро употребе: да се употребе две трећине на краљевску комору, а остало за тужиоца или доносача. Дивота ! А у случају немашгине, пет година на галери и још већа казна новчапа или телесна, презда мишљењу његове преузвишености. Хвала лепо на тој милости !" Код оваквих речи крчмар је доспео до врата од суднице. Овдс, као и у свим другим звањима, били су у велику послу : свуда су се издавале наредбе, које су се чиниле понајзгодније да се предупреди сутрашњи дан, да се не да излпк и вољј , онима, који су готови били па нове наредбе, да се осигура моћ у рукама , које ће