Отаџбина

520

ВЕРЕНИЦИ

госнодство знаде, у кога је оштар језик, обично му је и песница чврста, тим пре, кад их је читава руља ; па...." «Да, да ; нека тамо, нека говоре; сутра, сутра ћеш видети, да ли још имају вољу на лакрдију. Штаведиш?" «Ја не велим ништа." «Да су ти лупежи овладали Миланом ?" „О, таман ! и „Видећеш, видећеш." к Разумем врло добро ; краљ ће увек бити краљ ; али ко је у штети, тај је у штети ; а наравно, један сиромах човек са женом и децом нема воље на штету У вас је власт, до вас стоји." „Имаш ли доста људи у кући ?" ((Пуно.» «А шта ти ради твоја муштерија? Дере ли се још, подбада ли људе, принрема ли гунгулу за сутра ?" „Онај странац, мисли ваше господство; он је легао да спава." «Дакле имаш доста људн у кући.... . Добро, гледај, да ти не утекне." «3ар ћу ја да будем полицај ?" помисли крчмар, али не рече ни да, ни не. ( (Сад иди кући, па буди ггаметан," опет ће бележник. «Ја сам увек био паметан. Ваше господство може посведочити, да ли сам кад имао посла са полицијом " «На немој да мислиш, да власт није више силна." «Ја ? за бога! не мислим ја ништа ; доста ми је да сам крчмар." „Стара песма ; немаш ништа више да кажеш ?" «А шта имам још да кажем ? Истина је , што је истина." «Доста; за ?сад ћемо примити, што си показао; после ће се ствар испитати, па ћеш подробно казати власти оно, што ћеш се питати."