Отаџбина

В Е Р Е Н И Ц II

521

«А шта имам ја да казујем? Не знам ја ништа; једва могу и моје иоолове да збринем." к Пази да не оде." «Ја се надам, да ће пресветли господин капетан битп извештен, како сам одмах дошао по дужности, Љубим руку вашем господству. Кад је свитало , Ренцо је хркао неких седам сати, па сиромах таман је најслађе спавао, кад га пробудише, дрмнувши га два пута јако за мишицу и викнувши му глас један чело ногу: (( Лоренцо Трамаљино !" Он се трже , повуче себи руке и једва отвори очи па опази чело ногу човека једног у црну руху и два оружана човека , једнога с једне, другога с друге стране од кревета. Па што од чуда и што се није још са свим разбудио, што од мамура од синоћњега вина, остаде за часак као очаран; мислећи да сања немио сан, преврташе се као да би хтео да се са свим разбуди. «Хеј / јеси л' једном чуо, Лоренцо Трамаљино ?" рече онај човек у црном отртачу , баш главом онај бележник од синоћ. (( Дела, устај, па ајде с нама." а Лоренцо Трамаљино ! п рече Лоренцо Трамаљино; к шта ће то да каже? Шта ћете са мном? Ко вам је казао моје име?" ( ( Мање говори, па се жури/ рече један од пандура, који су били поред њега, и опет га шчепа за руку. ((Охо ! какво је ово насиље?" викну Ренцо и трже руку. ^Газда, хеј, газда!" „Хоћемо ли га вући у кошуљи?" рече сад онај пандур и окрену се бележнику. „Јеси л' чуо ;" рече овај Ренцу; „хоћемо тако н учиннти, ако не ћеш одмах устати и с нама поћи." «Али зашто?" запита Ренцо. (( 3а што — то ће ти казати господин велики капетан."