Отаџбина

531

СРПСКА ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ИЗВОРИ (СВРШЕТАК) • • Други љетописци мање су баснаотиои али и мање интересантни. Већину догађаја оамо помињу, а о неким личностима на широко говоре !Нто је јасан доказ да су своју грађу црпили из житија српских краљева и царева. Да пре свега поменемо љетопис српских царева у I гласнику српског ученог друштва. О НематБИ и светом Сави љетописац говори опширно. помиње градове које је Немања освојио : Средац , Петрник, Стоб, Земљан и Велеблужд. За тим ређа нам 12 епископија као творовину светог Саве, изречно каже да је Дечанскога удавио син његов у Звечану и кривицу за омрт Урошеву као да не баца на Вукашина, јер су по његову казивању обојица исте године умрли. Даље помиње само по имену догађаје међу којима је вредно споменути : како је неки Витимир побио Турке на Дубравици, како је (6895) Мурат побегао испред Лазара од Плочника из Топлице, како Стеваи Деспот плени Ситницу (сигурно Бранковића државу), како Вук Лазаревић пљени Србе и т. д. све догађаје из наше историје само голе поименце. Даље долази — гласник X — љетопис од створења света до половине 15 века. Преписао га Вукомановић из неке Србуље. У њему се пре свега помињу сви источни и западни монарси, после се прелази на догађаје из српске историје, помињу се гола имена и године без икакво!' другог разбирања. У раваничком љетопису помињу се догађаји од битке на Мухачу (1526 г.) до потоње сеобе Арсенија IV пећског патријарха. У том љетопису причају се ратни догађаји Турско-Аустријски и обрнуто и само у толико имају интереса за српског историка у колико је развитак тих ратних догађаја посредно утицао на развитак устанка у Србији. Интересанто је само што овде ље-