Отаџбина

536 СРПСКА ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ИЗВОРИ увећао Србију са земљама отетим и од Грка и Мађара и Бугара Из животописа Владислава нема се готово ништа поменути, мањ оно што се налази у свима школским историцама. А то исто могке се казати и за живот Урошев и Драгутинов. Према овоме после животописа Немањиног тек нам живот Милутинов даје нове историјске елементе. Кад Милутин прими престо вели љетописац , земља српска беше притешњена и држава се Грчка проширила до Липњана и та насилничка царевина хтеде присвојити све земље Милутинове и њега самог својој власти потчинити. Но христољубиви краљ не клону духом , но се помоли Вогу и заиска благослов од архијереја; за тим удари на Грчке земље и освоји оба Полога, славни град Скопље, Овче поље, Златову и Пијанац. Прогната грчка властела наговори грчког цара да нову војну подигне на Милутина. Но јеретик и отпадник цар, Михаило Палеолог изненадно умре на походу. Војсковође немогав олако вратити војску састављену из разних народа пођоше правце на Милутина; дођоше до Липљана и Призрена и опустивши српске земље врате се назад. Но један део те војске заостаде да продужи пљачку, гга на Дрину сва пострада које од брзице дринске које од оружја српског. По овом позва Милутин у помоћ брата свога Драгутина да се освети Грцима Па у неколико маршева дође чак до Атона освојив струмске и сереске области с Крстопољским у другим странама. Даље освоји земље Дибарску и поречку и здружи их са својом државом. Но Милутин не би дуго на миру, на њега удари вндински владар Шишман дошав изненадно до Хвостна (земљиште пећско и дечанско). Но код места Ждрела бише Бугари поражени, Милутин их потера чак до Видина и нагна Шишмана да се жени кћери жупана Драгоша а син његов Милутиновом кћери Аном. По овоме бугарски и