Отаџбина

СРПСКА ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ИЗВОрИ

537

српски владари живели су као браћа; али на Вугарску навале Татари и Милутин би принуђен да им да свога сина Стевана за таоца. Но Бог избави Стевана и Милутин га ожени кћери бугарског цара Смиљце. За овим љетописац помиње знамениту радњу Милутинову у подизању цркава и болница у Јерусалиму, Цариграду Солуну и Светој Гори и земљама, Кичави, Добри, Скопљу и другим. После несрећног догађаја ослепљена Стевановог што је свима познато у животопису се помиње напад Фруга и Каталана на Солун, па пошто ту заглавише неки се вратише преко мора у своју земљу а неки се предадоше Милутину. За овим Драгутин хтеде завојштити на Милутина, но Данило, као негда св. Саво, измири их отишав к Драгутину у пресгоно место његово Дабрац. Милутин за тим помаже са својом војском против Перса тасту своме Андронику шиље војску у Азију под предвођењем Новака Гребострике. Несрећни живот и још несретнија смрт Дечанског са своје сувишне познатости овде се не ће ни номињати. Душанова дела по родослову могу се свести у ово неколико речи : чим је сео на престо завојшти на млађег Андроника да му се освети што је био сав зник бугарски и војштио на Дечанског. Па у тој војни, за три године, освоји Македонију, Каманију, Аварију, Серез, Хорид, Триљеп, Костур, Трихалу, Јањину, Атику, Струмицу, Хририн, Железац, Чирмлен и многе друге градове По овоме се помиње као најзнатнији догађај напад Лудвиков на Србију. Лудвик је захтевао , вели родослов , да Душан ступи у Унију, да призна Угарско господарство, да уступи Маџарима Срем и да даде за таоца свога сина Уроша. Душан одби те луде услове и војна се отпоче у којој по два пут сградаше Маџари. По овом сазива Душан црквени сабор у Серезу на ком се донесе одлука да се