Отаџбина

538

СРПСКА ИСТОРИЈА II ЊЕНИ ИЗВОРИ

прогнају из освојених земаља све грчке владике и поставе српске. Административну поделу своје велике државе , по родослову, изврши Душан овако: великом саветнику Жарку даде Македонију; Богдану мужу првоверном даде други део те покрајине; нодунавље Вукашину и брату му Угљеши; Браничево и Кучајну Вуку Бранковићу; Костур и Трихалу са околином Николи жуггану; а Талију и Хорид Прелепу мужу благоверноме. 1 ) Друге ратове и ситније ствари родослов и не помиње но с овим завршује велика дела Душанова. У .животопису Уроша Душанова сина патријар Пајсије износи нам неколико Цнтересантних историјских цртица. Тако измеђ осталога он нам вели, да је Душан Дубровник и Цариград освојио и у последњем царске даре примио. Уроша описује као умног великана коме су се сви дивили ; али враг томе позавиди и заподене рат међ Урошем и Вукашином , откуда на,ста много несреће и много неправде. За овим Пајсије описује знаменити призренски сабор у цркви светог арх. Михаила који је имао да изрече «на коме је царство", па вели да је бидо много говора и метежа, али се Вукашин никако не хте покорити одлуци саборској , да Урошу преда царство но оста при своме. 0 смрти Урошевој као да Најсије највероватније говори. По његову казивању слуге су Вукашинове а не сам он убиле Уроша у лову близу Неродимља, донели му тело у манастир код села Шареника, и ту га кришом сахранили. Даље нам Пајсије прича, како је царица Јелена поручила Вукашину да, су се Турци упутили на Србију; како је Вукашин рекао у својој великоумности: „шта су ти измајиљћани, ми ћемо их разнети на коњским копитама". Даље вели како се Вукашин није хтео сузама помолити Богу пре битке и потражити у њега помоћ, као ') Врдничко родословље приредио II. Срећковић глаеник XXI