Отаџбина

540

СРПСКА ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ИЗВОРИ

онда пропала, кад јој се снага сувише растегла и тиме ослабила. Већ прве године своје владе, Стеван се бори са издајницима и клеветницима. Живописац његов спомиње двојицу великих властела, Новака Бјелоцрквића и Николу Зорића, који оптужише Стевана Бајазиту да шурује са Угрима и понудише му своје зем.ве и своје услуге. Је-' дан од тих издајника плати животом своје нечисто дело а други потражи спасења у калуђерству. Услед тога Стеван, како вели његов животописац, оде Бајазиту, призна дч се био здружио са Угрима, али да се покајао и од тога одустао. Бајазит га прими као сина; иосаветова да умири своје непријатеље док је он (Бајазит) још жив, рече да остане уз њега, па ће доћи време кад ће се синови његови посвадити и тад може не само своје одржати но још и увећати земљу своју. За овим живописац помиње Бајазитов рат са влашким војводом Мирчом где је био и Стеван са осталим Бајазитовим хришћанским вазалима, и помиње како ту погибе Краљевић Марко и Константин желећи победу хришћанима. За овим се описује опсада Цариграда и битка код Никопоља коју по речима живописца изазва западни цар, названи краљ, прешав Дунаво и дошав под Никопољ. Тај краљ имао је под собом, немачке, сарматске, германске, угарске и друге војске. Бајазит потуче потпуно савезнике од којих се многи у Дунаву подавише. По овоме попљени неке угарске провинције и по том се врати назад. По знаменитој битци код Ангоре која стаде Бајазита престола и живота, биограФ нам Стеванов помиње сукоб међ Стеваном и Бранковића, који су са турском силом пошли на Стевана. Па пошто се престави царица Милица, Стеванов брат Вук, опет са турском војском удари на Стевана и пљени Србију као непријатељску земљу у два маха, што нагна Стевана да му уступи половину својих земаља.