Отаџбина

СРПСКА ИСТОРИЈА II ЊЕНИ ИЗВОРИ П41 За овигл. се описује несрећно учешће Лазаревих и Вранковићевих синова у међусобној војни синова Бајазитових. С прва пристану они сви са Мусом против Сулејмана који се био с Грцима здружио, но доцније Стеван се уклони у Цариград, ношто Муса пред тим градом страда од непријатеља. Но неком времену Муса се опорави, нападне изненадно на султана и удави га, тад погуби и сестрића Стеванова који су били на страни Сулејмановој па за тим опљени већи део Србије и за собом остави пустош докле је год допро. На послетку и Грци и Стеван са сестрићем својим Ђурђем Бранковићем с којим се већ био измирио, помогну Мехмеду, тако званом Кришчији, те победи и удави Мусу и у знак захвалности обећа живети у миру са суседима. Из даљег казивања животописца Стевановог види се да је Деспет још једном, веран свом обећању, пролевао српску крв у међусобним ратовима Мехмедових синова од којих су једном Грци а другом Срби помагали. Тешње пријатељство са Угрима, сабор у Сребрници и признање Ђурђа Бранковића за наследника последња су важнија дела Стеванова ') Иза црни дана политичког живота народа срггског, после Деспота Стевана, настали су још црњи дани , за владе Бурђа Смедеревца. Све грозе његове владавине предање је свалило на леђа његове жене Јерине. А тешке прцлике у којима је Ђурђе владао сметају да се о њему што одређено искаже; но ипак не гледајући на све ружичасте боје, које просу г. Чеда Мијатовић на Ђурђа и •Терину, ми у њему не можемо ништа друго видети, но окорелог тврдицу, који збира благо и повлачи се , у место неприступним местима , где се још које како могла одржати политичка независност, равној Угарској, где се може с благом умаћи а народ оставити као плен Турцима. Ј ) Живот деспота Стевана Јаздревића глае. XXVII.