Отаџбина

542

СРПСКА ИСТОРИЈА И ЊЕНИ ИЗВОРН

Поред. овога што поменусмо из домаћих иисаца као изворе за српску историју ваља нам још поменути четири духомента, који су драгоцени и више вреде но сви остали у скупу и страни и домаћи: Три дипломе владалачке којима се заснивају три велике грађевине Жича, Дечани и црква светог Аранђела у Призрену, са законом Душановим јесу у истини најдрагоценије историјско благо из наше старине, јер се у њима пок&зују у неколико животни односи тадањег друштва српског. Ово стоји и онда, кад би се баш признало, да је целокупни ондашњи политички систем био прост накаламак трулог византијског државног живота, онако исто као што је цео данашњи систем нашег политичког живота прост накаламак са запада. Ето нам у главном историјских извора домаћих, у њима има неколико цртица о ратовима и владарима, а о народном животу, осим поменута четири духомента, у Евима се ништа не говори, што је по себи јасан суд од колике су вредности. Страни извори у овоме су погледу још од мање важности. Споменици из Дубровачког и Млелачког архива само су у неку руку банкарска и дипломатска писма и ништа више. Примање и давање блага Дубровнику главно је у тим дубровачким споменицима где се јављају баснословни улози Ђура Бранковића и Сандала Храниће поред осталих малених улога. Споменици млетачког архива опет су нека врста докумената лукаве политике млетачке, где се један за другим приморски српски поглавари предају под заштиту млетачку, добијају племићства и пензије и тамо беже са својим благом да уживају. Истина по тим је споменицама уредио г. Чеда Мијатовић иеколико интересних чланака о трговини и Финансијама и владарском дому Ваошића, али су то тек само монограФије без велике историјске важности. Византијски, Дубровачки и турски историци, још су од мање важности као извори за нашу историју јер само