Отаџбина

анђео мирај

547

Окићен венцем ружица, Оа горске виеине, Прелеће као звездица, Дубраве, долине. И тихом песмом захори, Весели његов глас, Пролетњи ветрић лахори И нија тучни клас. То анђ'о мира долеће, Ах, како трепти сјај! Он нуди живот, пролеће, Он нуди мира рај. Чује ли њега когод сад? Чим нуди људе сан? Да л' кроз сан види ратар млад Богате жетве дан ? Ил' тражећ њивом откос свој, Живота мирног труд, Он тамо види крвав бој, Лешине ничу свуд! Онамо глава бачена Јунака некаквог, А тамо рука згажена Без госе лежи свог. Све ћути, све је увело, Све мори тешки сан, Само што гракће весело Над главом црни вран ! О, бежте снови немирни Не бунте страхом свет, Анђео докле невини Над нама шири лет! Благослов нек се простире На земље, села, свуд И сретно нека увире У нашу мирну груд !

^Д рагутин ј.