Отаџбина

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

573

царски чиновник Барамаја дошао у Дубово и иреварио и обрлатио Арнауте са обећањем ; да долази индат у небројеној царевој војски, све арабистанлије, „моасар" и (( ихтихати в са „аскером" под шејихом призренским, који по уображењу Фанатизпраних Арнаута живу ватру једе и бљује. Није лака ствар да се занетим Турцима и Арнаутима, који по предањима верују и знају да Султан — падишах —- командира свима царевима и краљевима, одједанпут докаже, како падиша нема моћи и како <(П1угавим >: Франкима (тако зову сву Европу) мора да попусти. Вредно је приметити да је ШериФ одржао „бесу" дату команданту ибарске дивизије. то јест, он, и ако није могао приволети Арнауте на предају после (( барамајине" обмане, бар је остао пасиван са војих преко 5 -600 добро оружаних Арнаута. Није никако дозволио да из међу његових и наших предстража буде кавге Пљачкање у самом Прокупљу и по целој нахији отимало је све више маха. Чак су долазили људи о оне стране Јастрепца и Копаоника са колима и товариим коњима, да вуку жито из кошева и амбарова напуштених села. Зато је Командант Ибарске дивизије био принуђен да изда у име Његове Светлости Књаза Српског Милана М. Обреновића IV оваку наредбу: (( При заузећу вароши Прокупља и околних места издата је заповест народу ове нахије да се свачија имаовина и лична. слобода чува и тнтеди, а царско и спахиско жито и друго добро да се не сме дирати, већ да се и све оно, што је који однео, врати , на своја места. Ова заповест не само што се не испуњава, већ пљачкања узела су такве мере , да се и влашћу запечаћени магацини ноћу отварају и храна из њих износи. ОсиМ тога јошт нико до сад није вратио оне ствари, које су из турских кућа опљачкане и однете. Из овога се види, да у овдашњем грађанству и околном народу има и таквих људи, који не појме важност садањег вромена, и нашег раговања , већ