Отаџбина

ИРЕКО ГРАНИЦЕ

597

штена северо-западно од саме вароши а лево од ње лева колона (чачански одред). Остале подробнооти распореда нису нам познате, а и сама ноћ која је ускоро и увелико била наступила, није нам дозволила, да се са размештајем целе нападне трупе потпуније упознамо. Осим поменуте опрезе било је изрично наређено, да се чешће преко ноћ изашљу патроле извиднице ради осматрања „Самокова" јер се скоро позитивно још у напред држало, да ће непријатељ преко ноћ свој положај сасвим да напусти и да одступи ка' Преполцу. И заиста, сутра дан зором јаве извиднице, да је непријатељ напустио преко ноћ свој положај и у показаном правцу одступио. Усљед тога дакле буде наређено, да се одмах заузме варош и да се све важније тачке око ње поседну. Па тако и би, јер после једног не пуног сахата, варош и висови: «Баћоглава 4 и «Самоков п беху већ окупирани нашим трупама. Но неке чести остадоше и даље на јучерашњим положајима, јер то местне прилике изискиваху. Заузећем вароши, ми смо постали господари једне врло важне тачке не само у тактичком но и у. стратегијском погледу. И заиста од наших даљнх одсудних операција једино је зависило , да ово место постане и у истини врло значајно у овом нашем рату. Али ма да нисмо Фаталисте опет нам се некако силом намеће мисао, да је само лоша судбина крива, што то тако и у самој ствари није било. Да смо само ухмели да се одмах користимо постигнутим резултатом са заузећем Куршумлије, ми можемо са пуно савести да тврдимо, да би нас примирје затекло не пред гордим „Самоковом" но ако не даље, оно зацело у Приштини , а тиме би покајали и тужно Косово, на коме је пропала и наша слава и наше господство, а на коме су задате целом српству тако дубоке ране, да су и до дана данашњег не излечене остале. По уласку у Куршумлију наишли смо на разне ствари у довољној количини, нарочито је било врло много пе-