Отаџбина

598

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

шачке и артиљеријске муниције. И сама та спрема у муницији довољно показује, да је и непријатељ сматрао Куршумлију за врло важну тачку, па ју је зато онако упорно и бранио. Сад би могли сасвим да закључимо описивање ове упорне и пуно значајне битке, али пре но што то учинимо, сматрамо за особиту дужност, да напоменемо имена оних бораца, који су у овој борои понајвише одликоваше. Нема сумње да за постигнути успех највећа заслуга и признање нрипада левој колони, а по именце Студеничанима, који су у одсудном часу стигли на бојиште и искључно допринели, да се борба у нашу корист реши. Но и поједине су се личности својим трудом и храброшћу толико одликовале, да би и грешно и непоштено било, кад би се преко њихових имена са ћутањем прешло. Као такав прво место заузима покој. поручик и командант студенич. батаљона Сима Петровић, који је доцније, приликом насилног рекогносцирања погунио на Самокову, и командант козничког батаљона Никола Стевовић. Наши губитци у овој борби износили су око 60 које мртвих а које рањених. Но турски губитци били су знатно већи тако, да се нећемо млого од истине удалити ако кажемо, да су они било у 3 па и 4 процента већи од наших губитака Ето тако је текла и закључена битка и заузеће Куршумлије и кад кажемо само још и то, да је по уласку труне у варош и извршеном распореду трупа, дошао у Куршумлију и командант дивизије потпукозник г. Бинички, онда смо казали све што смо имали да кажемо." ... (Наставиће се)

ОРЂЕВИЋ