Отаџбина

600 МОДЕРНА УСТАВНОСТ ПО ЖИВОТ НАРОДА СРПСКОГ У МАСИ

образованији ни толико свести немају, кад се поведе реч о општим и народним интересима, колико најдивљачнији сеоски шипарци. 1 ) »Издајници, бунтовници, паликуће, Карађорђевци итд.,« епитети су којима се узајамно части тобожни цвет тако зване наше интелигенције, који се труди да те своје блажене особине и срећну, или боље несрећну просвету своју ггренесе у масу популарну. Нека само једини Бог сачува нашу здраву и још доста неискварену масу сељачку од таке несрећне просвете, која није створила никаквих истинских убеђења, никакве националне врлине, и која не даје људма снаге да зауздају своје страсти, иревиде своје сићушне интересе и привију све своје напоре око општег добра народа свога ! Нека нас више Бог сачува од оне саблажи.иве борбе у нашем парламенту, која у велико наличи на несрећну борбу у негдашњем „правитељствујушчем совјоту« и гнусна уставобранитељска прогоњења по ослобођењу Србије од Турака. Несрећни Факат овај нека је овде само узгредна напомена,- јер ћемо о њему говорити у засебној расправи, а овде нам ваља проговорити неколико речи о модерној уставности по живот сељачког српског народа. Но пре свега интересно је да се запитамо , је ли устав као основни закон, којим се утврђују стварни односи живота друштвеног, нешто ново и модерно, или је толико стар колико и род људски, као и то, има ли и једног народа на свету без тог основног закона и какве су стварне разлике његове? Са двојаког становишта може се двојако одговорити на ова питања. Ако се узме на око изборна комедија у модерним уставним државама, ако се погледа на модне дебате у парламентима, на лукаву политику политичких партија и на све уставне ритице модерне Европе, онда тако зване деспотске монархије немају тог најглавнијег закона, бар по спољној одећи својој. Ако ли се пође са гледишта стварних односа међу сталежима ма кога народа, онда нема ни једног на свету народа неуставног, но иу најдивљачнијих народа постоје неки утврђени односи међу власним и потчињеним, који се према веку и развитку народа заогрћу разиоликим хаљинама. 2 ) А прећи те границе и раскинути утврђене односе од вајкада био би злочин у свима вековима и народима. ! ) Ако се игде у свету може извести Спенсерово начело. {( поштење је најбоља политика м , то би се могло извести у државном животу српског народа , где још нема иреголеме разлике међ појединим сталежима, и међ овима и масом популарном; али по несрећи ту ствар ремети она црта српског карактера која је верно насликана у одговору Краљевића Марка, кад су га питалн пошто би се потурчио. 2 ) Говориле затуцане оптимисте и наивне прогресисте данашње доби шта им драго, свет је у начелу истоветни од како га је, и Спенсер ни мало не греши