Отаџбина

МОДЕРНА УСТАВНОСТ ПО ЖИВОТ НАРОДА СРПСКОГ У МАСИ 601

Нико до послетка није могао остати некажњен за те злочине па и ако су их чинили они, који су се истицали као синови или намесници свевишње силе. Азиоки деспоти и старога и новога времена обично су за те злочине главом плаћали , а та иста судба постизала је и европске владаре. Карла I и Луја XV можемо поменути као узорите примере. Дакле, кад се на уставност погледа са стране материјалне, она је толико стара колико је старо и људско удружење, и с развитком удружења и државног живота развијали су се и облици њени. Од азиске грубе деспоције , па до атинске дивље демокрације, која прогоњаше и троваше прве и најврлије грађане своје домовине, само је један једини корак. Деспотизам једнога замењује деспотизам демоса и у том је сва разлика међ тиранијом и слободом старинских културних држава. 1 ) Но да оставимо ропска времена и старинске односе међу власнима и потчињенима, јер у тој доби не беше данашњег заплета од односа, нити лукаве ратне тактике данашњих политичких партија, па да се уставимо на првом непосредном извору модерне уставности и свих њених и згода и незгода. Да се, дакле, уставимо на извору модерне партиске политичке религије, која је од синова једне земље и народа начинила крвне непри.јатеље онако исто, па још и у већем размеру, као што је то негда учинила мухамедова и римокатоличка религија од нашег јадног и много напаћеног народа. Тужна је то паралела, али је слика истинита. Вођена борба на смрт и на живот међу Фанатичким религијским сектама једнокрвне рођене браће данас се понавља међу нашим политичким партијама, јер се »борба мора иодити на живот и смрт« као што рече „Самоуправа« у своме 45 броју од ове године. 2 ) кад вели да је оума зла нетоветна у свету, само се у културним државама равномерније подељује. Па шта више не греше ни они који држе да се новнм лековима полАжу основе за ове нове и нове болестп. Као један еклатантан прнмер за ово можемо узети модерну уставност. ') Међ деспотском влашћу каког татарског поглавнце и деспотизмом модерног једног парламента и дан дани вема никаке битне разлике. Разлика је само у облику Фактора а ствар је истоветна у оба случаја. Азиски деспоти узимају од својих поданика колико им се прохте, а модерни парламенти то исто чине са својим суграђанима ударајући на н>их, без пристанка њихова, разнолнке намете. 2 ) Нигде се на свету не показује више важност Аристотеловог начела, по коме је врлина у средн међ два екстрема, него у борби политичких модерних партија. Донекле партиска борба, кад се већ пристане на то да је та борба легална, може и не бити од штете, али чим пређе онај ступањ на ком би се могла назватц пре надметање но борба, постаје не само опасна но и саблажњива. Наше партиј е нарочнто се у овом последњем одликују.